Danas ćemo voleti za njih

V. Sekulić

Radostan dan: Ilija Miki Vujović iz Pariza sa pacijentima Instituta

Ni njihove mame i bake koje bi možda i plakale uz njihove krevete jer se ovi mališani leče od najtežih bolesti - tumora mozga, leukemija, limfoma, sarkoma... nisu nikome učinile ništa nažao.

Stegle su svoja srca, sakrile suze i pričaju im najlepše bajke, držeći ih za ruke u čije se vene satima slivaju, kap po kap, infuzije i lekovi protiv raka.

V. Sekulić

Pozdrav iz Francuske: Deca deci

Hvala svima od srca

Dragim učiteljicama Danijeli Stamenov i Svetlani Lakićević i đacima iz francuskih škola iz mesta Pjerfit, Epon i Bondi zahvaljujemo se od srca i ove godine na iskazanoj ljubavi i trudu. Hvala im na divnim uskršnjim čestitkama koje su poslali bolesnoj deci, hvala svim zemljacima iz Pariza koji su učestvovali u akciji: inicijatoru i organizatoru Iliji Mikiju Vujoviću, njegovim prijateljima Živki Mančić, Vojkanu Simiću, Marici Zdravković, Slobodanki Lazić, Caci Lukić, Anici Hunjadi, Slobodanki Radovanović, Borki Krstić, Filipu Zariću, Rosi Lončar, Gordani i Dragiju Goluboviću, Radi i Mići Aleksiću, Dragoljubu, Tanji Prokić i Milici Prlini, zaposlenima u agenciji Fudeks i svim drugim humanim zemljacima.

Neumoljiva i crna statistika kaže da svake godine oko 300 do 350 dece u Srbiji oboli od raznih vrsta karcinoma. Svaki dan se neki roditelj suoči sa strašnom dijagnozom.

Pet godina nakon završetka rata i u Bosni uočen je povećan broj bolesne dece. Samo njih 70 odsto je moguće, uz velike napore, dovesti u stanje remisije.

Malo je izlečenih. Šta nam se to dogodilo? Da li je to neispričana priča o hiljadama bombi sa osiromašenim uranijumom koje su preorale SR Jugoslaviju, Republiku Srpsku, da li je to priča o svetskim moćnicima koji su, navodno braneći jedne, uništavali druge, da bi na kraju svi postali i meta i žrtve.

Prekrojili su nam živote, okrenuli su sva četiri godišnja doba naopačke, ubili su i ubijaće još dugo čak i našu još nerođenu decu. Ali ni danas, ni sutra, nećemo pričati o grešnicima, ogledalo je teška istina ako se sami usude da se pogledaju u njemu.

Danas ćemo voleti i za sve one kojih više nema, za sve majke koje to nikad to nisu postale, za sve očeve koji nisu videli svoju decu, za sve one mališane kojima je smrt prekinula igru.

Danas ćemo se, uoči Vaskrsa, radovati svakom trenu života koji nema reprizu, danas ćemo se veseliti, smejati i uživati u slatkišima koje su poslali od srca u otadžbinu naši mali i veliki zemljaci iz Francuske.

U već tradicionalnoj humanoj akciji, petnaestoj po redu, koju novinari "Vesti" beleže uvek na istom mestu - sa požrtvovanim medicinskim osobljem Instituta za majku i dete, uz roditelje i bolesnike.

Za kraj jednočasovnog druženja, citiraćemo reči jedne nasmejane osmogodišnje Beograđanke: "Pozdrav i osmeh za moje vršnjake iz Pariza. I neka znaju da nije ništa strašno kada ti otpadne kosa, nova koja naraste je mnogo lepša i bujnija...

" Da li je to ova devojčica htela da kaže da se i iz pepela možemo da podignemo, ako imamo uz sebe humane i plemenite ljude? Verujemo da jeste... Zato, glavu gore, budite uz nas i u sledećoj akciji, setite se da nema stvari dovoljno vredne na celom svetu za jednu dečju suzu, a milion razloga za jedan dečji osmeh. Ne čekajte 15. februar kada se simbolično obeležava Svetski dan dece obolele od raka. Seti se! Svaki dan! I ako vas slučajno put nanese kroz srpsku prestonicu, odvojite malo vremena i posetite ovu hrabru decu... Poklonite slatku nagradu malim junacima!

V. Sekulić

Diploma i pehar: Dr Đokić i Jovana Lazarević

Najbolji doktor

On je za njih najbolji doktor na svetu, a oni za njega najhrabriji pacijenti. Dr Dragomir Đokić, šef Hematoonkološkog odeljenja ima uvek osmeh na licu, sve brige ostavlja iza sebe kada uđe u bolnicu. On je doktor koji svojim malim pacijentima uručuje diplome za hrabrost prilikom sprovođenja terapije. Među njima je i sedmogodišnja Jovana Lazarević iz Beograda, koja je uzvratila istom merom, pa mu je dodelila pehar za najboljeg lekara. "Iglu u njegovim rukama i ne osećam", ponosna kaže ova devojčica, obolela od leukemije, koja je ovde provela dugih osam meseci. Sreli smo je za Božić, pa sada opet za Vaskrs, a nadamo se da je idući put nećemo zateći sa zaštitnom maskom na licu. Možda ćemo je sresti u šetnji s roditeljima na Dunavskom keju... Tako kažu njene najnovije analize.

Rečnik

U jednoj od šest malih, ali urednih soba Odeljenja hematoonkologiju lekari se bore za život bebe jedne mlade Albanke sa Kosova. Ova majka je uz svoje čedo i dan i noć, ali ona se bori i sa nepoznavanjem srpskog jezika. A htela bi da razume svaku doktorovu reč i da pogledom ne traži utehu. Zato je ova majka nabavila srpsko-albanski rečnik i svaki dan uči njoj nepoznat jezik. Neka joj čedo što pre ozdravi, želja je svih sa ovog odeljenja.