Umesto ustanka donećemo rezoluciju
"Zamislite kako bi to izgledalo da se na onome mitingu na Orašcu, 1804, radilo kao danas?... Dakle, miting sazvan na Orašcu. Otvara ga g. Stanoje Glavaš lepim i prigodnim govorom, i predlaže da se g. Đorđe Petrović, zvani Crni, izabere za predsednika mitinga. G. Kara-Đorđe zauzima predsedničko mesto i daje reč gospodinu Glavašu.
G. Glavaš: - Braćo! Stanje naše braće postalo je do krajnosti nesnošljivo, i mi smo pozvani da razmislimo o merama koje treba preduzeti da bi se našoj porobljenoj i namučenoj braći pomoglo. Doduše, mi sa puno pouzdanja i poverenja možemo gledati u Evropu, utoliko pre, što nas je ona, u plemenitoj težnji da održi mir na Balkanu, ubedila da time, što nas Turci ubijaju i natiču na kočeve, nisu nikakva naša nacionalna prava povređena. (Tako je!). Stoga ja, braćo, predlažem da se donese jedna rezolucija u kojoj bi se izjavilo gnušanje prema zverstvima koja se čine prema nama, i da se pozove vlada da preduzme energične mere za zaštitu srpskoga življa!"
Ovo je 1905. godine napisao Branislav Nušić u priči "Posle mitinga". Kao da je juče izašlo iz njegovog pera - sve je isto, samo su "ustanici" drugi.