Livtinjenko sam sebe ubio?
Kovtun je na konferenciji za novinare ocenio da je smrt Litvinjenka "samoubistvo iz nehata".
Litvinjenko (43), umro je tri nedelje nakon što je popio čaj s radioaktivnim polonijumom-210. Britanski tužioci sumnjiče Kovtuna i Andreja Lugovoja, takođe bivšeg agenta KGB i FSB a danas poslanika u ruskoj Dumi, za trovanje Litvinjenka u londonskom hotelu u novembru 2006. godine.
Pre smrti, Litvinjenko je optužio ruskog predsednika Vladimira Putina da je naredio njegovo ubistvo. Te je tvrdnje Kremlj opovrgnuo više puta. Kovtun, pak, tvrdi da je Litvinjenko otrovao sam sebe te da je polonijumu bio izložen pre susreta s njim u Londonu.
- Više sam nego siguran da je imao posla s polonijumom, a da to nije znao - rekao je Kovtun, a izvestila je ruska novinska agencija "Interfaks".
- Polonijum je možda isticao i postupno se nakupljao u njegovom telu. Moguće da je nešto što je nosio sa sobom dovelo do toga - dodao je Kovtun koji kaže da sam nema zdravstvenih tegoba uprkos tome što je bio izložen zračenju tokom susreta s Litvinjenkom u londonskom hotelu.
Kovtun i bivši telohranitelj u KGB Lugovoj negirali su bilo kakvu upletenost u Litvinjenkovu smrt i ostali u Rusiji, dok u Velikoj Britaniji traje istraga.
Ken Mekdonald, koji je u vreme Litvinjenkove smrti bio glavni državni tužilac, preporučio je u maju 2007. da se Lugovoj optuži za ubistvo. Kovtun je prošlog meseca ponudio sudu u Londonu da putem video veze iznese dokaze. Šef istrage Robert Oven rekao je da će Kovtunu dati status "aktivnog učesnika" na suđenju kako bi mogao da iznese dokaze, ako ispuni brojne uslove, uključujući da dostavi pisanu izjavu i sve važne dokaze.
Nikada nije razjašnjeno zašto su se ovi bivši agenti KGB sastali u Londonu, a veruje se i kako su dvojica od trojice, Kovtun i Lugovoj zapravo i danas agenti ruske tajne službe. Poznato je da su popili zeleni čaj i nešto alkohola, a Litvinjenku je praktično iste večeri pozlilo. Umro je u Londonu u najgorim mukama jer mu se telo doslovno raspadalo od radijacije.
Razlog za bekstvo
Prema onome što je za života ispričao, Aleksandar Litvinjenko je iz Rusije u Britaniju pobegao kada je saznao za umešanost Federalne službe bezbednosti u seriju bombaških napada na stambene zgrade u Moskvi. Za taj napad niko nikada nije odgovarao, vlast je široko osumnjičila Čečene, ali nijedan nije nikada uhapšen, a serija napada je galvanizovala javnost za kretanje u rat u Čečeniji. Prema navodima Litvinjenka, taj rat je poslužio za promociju Vladimira Putina, u to vreme nepoznatog i vrlo malo popularnog vršioca dužnosti šefa države posle ostavke Borisa Jeljcina. Ove tvrdnje nikada Litvinjenko nije dokazao.