Turska osveta

Kantul je, naime, bio prvi patrijarh koji je napustio višedecenijsku pomirljivu politiku prema Turskoj i okrenuo se Zapadu. On je 1598. godine podržao savez Španije, Venecije, Austrije i Vatikana protiv balkanskih zavojevača.

Pregovarao je i sa austrijskim nadvojvodom Ferdinandom u Gracu, a pošto nije uspeo da obezbedi pomoć, povezao se sa španskim dvorom i savojskim vojvodom Emanuelom Prvim.

Ali, ni Osmanlije nisu sedele skrštenih ruku. Veliki vezir Sinan-paša Kodža, nekadašnji hrišćanski Arnaut, iz neutvrđenog povoda naredio je da se mošti Svetog Save iznesu iz manastira Mileševa i javno spale. Bilo je to 1594. na Vračarskom brdu u Beogradu.

O Sinan-paši je među Gorancima, islamskom narodu sa juga Srbije, sačuvano neverovatno predanje. Pričalo se da je on zapravo potomak bogumila, koje su prvi Nemanjići proglasili jereticima i progonili do istrebljenja. Zato se, navodno, Sinan-paša spaljivanjem njegovih moštiju osvetio za progon i anatemu koju je Sava pet vekova ranije bacio na ove jeretike.

U svakom slučaju, spaljivanje Savinih moštiju bio je težak udarac za pravoslavnu crkvu. Patrijarh Kantul je ostavio zapise o pustoši koju je za sobom ostavljala turska vojska. Nameti su postali ogromni, a ljudi su jedni drugima činili velike nepravde, čak i deca roditeljima, pisao je patrijarh.

U to vreme, i među Albancima je počela da se raspiruje mržnja prema Carigradu, u čemu je i Jovan Kantul imao prste. Zbog optužbi da je sarađivao sa Rimom, patrijarh je na prevaru pozvan u Carigrad 1614, odakle se nije vratio. Izveštaji kažu da je ubijen.