Utorak 07.04.2015.
18:00
D. Dekić - Vesti

Bujice nose pola Srbije?

Tanjug
Ljudima ostaje samo da plaču od muke, od države nema mnogo vajde

Stručnjaci ukazuju da osim novca, fali i stručnosti, jer i ono malo urađenog nije dobro. U Kraljevu se samo dva meseca po završetku radova odvalio novi nasip na levoj obali Ribnice koji je donirala norveška vlada sa 40.000 evra, iako su padavine bile znatno manje od prošlogodišnjih.

Poplavljene su oranice, a osim starih pojavila su se i nova klizišta. U opštini Trstenik su treći put za godinu dana stradale iste oranice, ali Srbijavode i pored obećanja nisu sanirale bedem. Kada su gradski oci sami hteli da ga urade poručeno im je da nisu dovoljno stručni.

Ibar je na ivici da se izlije i aktivirala su se stara i nova klizišta. U Rekovcu su proradila četiri klizišta i ugroženo je 12 domaćinstava.

Ni znanja, ni novca

Da nema dovoljno sredstava, ali ni stručnosti, ukazuje Milutin Stefanović, direktor Zavoda za zaštitu od bujica i erozije u Institutu "Jaroslav Černi", uz ocenu da je nemoć vidljiva od lokala do državnog vrha.

Svilajnac pod kontrolom

Svilajnac je jedna od retkih opština u kojoj je nešto urađeno. Predsednik opštine Predrag Milanović kaže da su Srbijavode sanirale prošle godine oštećenu zaštitu, a da će u ovoj biti izvršena i regulacija reke.

- Sve ovo je posledica dvodecenijskog neinvestiranja. Neophodno je donošenje zakona o finansiranju vodoprivrede, kako naknade koje se slivaju u budžet ne bi išle nenamenski za plate, penzije... Treba formirati fond za vode, da tu ide novac - objašnjava Stefanović.

Srbijavode su prema Stefanovićevim rečima sklopile ugovor sa državom o projektima i na saniranju u poplavljenim područjima će se raditi, ali sve to ide sporo.

- Nekada, 50-ih i 70-ih godina prošlog veka, bilo je velikih poplava, ali su bile retke. Međutim, država je mnogo više radila na tom planu i postojao je, na primer, poseban zakon samo o uređenju Grdeličke klisure - pojasnio je Stefanović.

Uništen sistem zaštite

Milutin Stefanović i dr Ratko Ristić

U Srbiji je, prema rečima dr Ratka Ristića, profesora katedre za bujice i eroziju Šumarskog fakulteta u Beogradu, registrovano oko 11.500 bujičnih vodotokova, uglavnom južno od Save i Dunava, ali ih ima i u Vojvodini.

- Erozii procesi, kao jedan od faktora nastanka bujičnih poplava, deluju na 75 odsto teritorije Srbije - kaže za "Vesti" ovaj naučnik i dodaje da su od 1950. do 2014. bujične poplave odne preko 80 ljudskih života i prouzrokovale štetu veću od osam milijardi evra.

Da je država uradila svoj posao kada je trebalo, prema njegovim rečima, razornost bi bila daleko manja.

- Od početka ovog veka Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ne čini ono što mora, a što su i te kako znali u svoje vreme Marija Terezija i Josip Broz Tito kada su pravili kanale po Vojvodini i Srbiji koje mi danas ne umemo ili nećemo da održavamo - objašnjava Romić i dodaje da je Direkcija za vode koja upravlja javnim preduzećima Srbijavode, Vojvodinavode i Beogradvode zanemarila zaštitu od erozija i bujica.

- Za to nikada nije bilo para, a privatizacija je vremenom gasila opštinska preduzeća koja su štitila zemlju od erozije. Posle šest decenija ugašen je ceo sistem zaštite od bujičnih poplava, a mi i naša imovina prepušteni hiru prirode - kaže Ristić i upozorava da priroda neće imati milosti.

Blokada zbog mosta

Meštani Draginca i još sedam lozničkih sela blokirali su put ka Valjevu u znak protesta što su u majskim poplavama ostali bez mosta na Jadru u Dragincu, a još ne znaju kada će biti sagrađen novi.

Postavljen je pontonski most, ali zbog naglih promena vodostaja on po nekoliko sati ne radi. Predsednik MZ Draginac Milenko Đurić obećava nove blokade jer deca ne mogu u školu, a radnici putuju satima na posao.

Član Gradskog veća Janko Aleksić tvrdi da je gradonačelnik Vidoje Petrović bio kod premijera i dobio obećanje da će most ove godine biti završen, iako još nije ni započet.

2021 © - Vesti online