BRIKS banka protiv Zapada

AP

Novi svetwski poredak: Lideri BRIKS-a pošli svojim putem

Tokom naredne godine, Rusija će predstaviti gotovo 40 projekata, održaće se oko 80 događaja na nivou ministarstava i agencija, a ključni događaj biće samit "petorke", koji će se održati 8. i 9. jula u ruskom gradu Ufa.

Prema rečima ruskog predsednika Vladimira Putina, glavni prirotet biće finansijsko-ekonomska saradnja u okviru BRIKS, ali i saradnja u oblasti energetike, rudarstva, informacionih i komunikacionih tehnologija.

Planirano je da ove godine bude ostvaren niz velikih projekata. Prvi od njih je, otvaranje Razvojne banke, koja će finansirati infrastrukturne projekte.

- Razvojna banka BRIKS biće među najvećim u svetu sa osnovnim kapitalom od 10 milijardi dolara. Učešće svake zemlje je 20 odsto - objasnio je ruski ministar finansija Anton Siluanov.

On kaže da Moskva računa na mnogo više investicija nego što će kapitala da uloži u banku. Specijalni izaslanik Ministarstva spoljnih poslova Rusije Vadim Lukin rekao je da nekoliko zapadnih zemalja već počinje da razmatra mogućnosti ulaska u Razvojnu banku BRIKS. On je podsetio da je i proces nastajanja MMF i Svetske banke trajao više od tri godine i da formiranje nije bilo jednostavno.

- Mi smo to učinili za kraće vreme. Prvi put takva institucija stvara se bez učešća zapadnih država - ukazao je Lukov.

Očekuje se da će Razvojna banka da ojača finansijsku nezavisnost zemalja BRIKS, a ima i onih koji veruju da će nova finansijska organizacija biti pandan Svetskoj banci i MMF. Formiranje banke BRIKS trebalo bi da postane važan korak na putu promene globalne finansijske arhitekture.

Drugi najvažniji projekat je stvaranje pula valutnih rezervi od 100 milijardi dolara kojim će koordinirati zemlja koja predsedava BRIKS. Cilj je zaštita nacionalnih valuta od poremećaja finansijskih tržišta, odnosno od politika zapadnih država kako bi se izbegli udari kao u vreme svetske krize od 2008.

Pul iznosi 100 milijardi dolara i stvara se od uloga zemalja BRIKS: 41 milijardu daje Kina, po 18 milijardi Rusija, Indija i Brazil, a pet milijardi uplaćuje JAR. Ako bilo koja od zemalja bude imala problema s odlivom kapitala i ako bude osećala pritisak na deviznom tržištu, ona može odmah da dobije do 30 odsto svog udela. Ostali deo pomoći može biti dat samo ukoliko zemlja ima stabilizacioni program MMF.

Treći prioritet je razvoj i usvajanje strategije ekonomske saradnje zemalja BRIKS u poljoprivredi, nauci, tehnologiji, inovacijama i posebno u energetici. Ideja Moskve je i da stvori banku rezervi goriva i energetsku asocijaciju.

Promet robe u okviru BRIKS za poslednjih pet godina se udvostručio, i uprkos ekonomskoj krizi ne očekuje se ozbiljnije smanjivanje. Prognozira se da stopa rasta robne razmene može biti pet do 10 odsto godišnje.