Island sprema finansijsku revoluciju, bankari u panici
Ovaj predlog, koji bi bio zaokret u istoriji savremenih finansija, deo je izveštaja pod nazivom "Bolji monetarni sistem za Island", koji je izradio član vladajuće Stranke napretka, Frosti Sigurjonson, na zahtev premijera Sigmundura Davida Gunlaugsona.
Prema predlogu Sigurjonsona, centralna banka Islanda bi bila jedini kreator novca, a parlament bi odlučivao o njegovoj raspodeli. Na Islandu, kao i u ostalim tržišnim ekonomijama, centralna banka samo kontroliše kreiranje (izdavanje) novčanica i kovanica, ali ne i kreiranje celokupne novčane mase, koju stvaraju komercijalne banke čim ponude kreditnu liniju.
- Od ključnog značaja je da se ovlašćenje za kreiranje novca odvoji od ovlašćenja za odlučivanje o njegovoj upotrebi - istakao je Sigurjonson.
Banke bi, po njegovom predlogu, i dalje upravljale računima i plaćanjima, zadržavajući ulogu posrednika između štediša i zajmodavaca. Cilj dokumenta je da se stavi tačka na aktuelni monetarni sistem koji je prošao kroz mnoštvo finansijskih kriza, uključujući poslednju iz 2008. godine. Prema rečima Sigurjonsona, problem je svaki put proizašao iz povećanog kreditiranja tokom perioda snažnog privrednog rasta.
Centralna banka u takvoj situaciji nije bila u stanju da ograniči kreditni bum, što je rezultiralo rastom inflacije, sklonošću ka riziku i berzanskim špekulacijama, izazivajući na kraju kolaps banaka i skupe državne intervencije.
Prema ovom izveštaju, na kom je radilo četvoro bankara iz centralne banke, Island je prošao kroz 20 finansijskih kriza različitog tipa od 1875. godine, odnosno u proseku šest ozbiljnih višestrukih epizoda finansijskih kriza svakih 15 godina. Malu nordijsku zemlju teško je pogodio bankrot američke investiocine banke Liman braders, izazvavši slom tri najveće islandske banke.
Rejkjavik je posle tražio pomoć Međunarodnog monetarnog fonda kako bi sačuvao posrnulu privredu, koja je 2009. pala za 5,1 odsto, naredne godine 3,1 odsto, da bi se tek 2011. godine ponovo vratila na rast.