"Doživeli smo civilizacijski poraz"

G. Gligorević

Vladimir Veličković, Izabela de Mevius i ambasador Mihailo Papazoglu

Veličkovićevoj izložbi u Kanadi potekla je od kolekcionara Zorana Mladenovića. Njegovom upornošću i posredovanjem ugovorena je izložba sa vlasnicom galerije Izabelom de Mevius, koja je Veličkovića nazvala jednim od najznačajnijih umetnika našeg vremena.

- Veličković je veliki umetnik, slikar i crtač i u Pariz je iz bivše Jugoslavije otišao sa prtljagom mladalačkih dostignuća. U Parizu se afirmisao kao umetnik velikih formata, njegova dela su grandiozna i jedinstvena, jer govore o ljudskom postojanju, o nasilju koje živi sa nama i u nama. Samo mali broj umetnika rizikuje i govori o stvarima koje su univerzalne i koje nas toliko prožimaju i zato smo vrlo počastvovani što njegova dela izlažemo u našoj galeriji, a prvi put u Kanadi - rekla je Izabela de Mevius.

Uz ambasadora Srbije na koktelu povodom otvaranja izložbe bio je i belgijski konzul u Montrealu Karl Dhaene, kao i belgijska princeza čije ime gospođa de Mevius nije želela da otkrije iz poštovanja prema njenoj privatnosti.

Građanin i Sizif

G. Gligorević

Umetnik i njegovo delo

Na svečano otvaranje Veličkovićeve izložbe stigao je i ambasador Srbije u Kanadi Mihailo Papazoglu u pratnji supruge i sina Koste.

- Jako mi je drago da sam bio u prilici da budem prisutan na ovom događaju i da, na izvestan način, zajedno sa vlasnicom galerije i samim umetnikom otvorim ovu izložbu. Ovo je pravi način predstavljanja, ne samo u Kanadi, jer ono što je Vlada Veličković doneo jedan poseban senzibilitet koji nosi iz svog zavičaja, sa jedne strane, a sa druge strane besmrtnost koju stičete kada postanete akademik u Francuskoj. Činjenica da on prvi put izlaže u Montrealu je velika stvar za svakog Srbina u Kanadi i to pogotovu kada je to predstavljeno na ovakav način.

Vladimir Veličković je slikar koji ne pravi kompromise. Izloženo je 60 njegovih radova, od crteža do slika velikog formata, koji predstavljaju odraz tragike i zle kobi savremenog sveta, jer nema razlike u patnji između Sizifa, Prometeja, Hrista i savremenog vojnika, građanina i turiste.

- Uvek sebe pokušavam da predstavim u najboljem svetlu, sa onim najboljim što imam. Tu nema nikakvih razlika, nikakvih kompromisa, da bi se nešto bolje pokazalo u smislu komercijalnih efekata ili slično. Ne treba nikad nipodaštavati publiku koja može da bude jako snobovska u jednom velikom gradu i jako spontana i iskrena u jednom malom gradu - objasnio je Veličković.

Na spratu galerije predstavljena je serija skulptura.

- To je bila mala avantura, negde 2009. godine vođena je akcija među umetnicima Evrope da pokušaju da urade nešto na putu za Vezuv i to su skulpture koje su bile postavljene pored puta koji vodi do Vezuva. Onda sam se odlučio za seriju tih glava, koja je posvećena stradanju Pompeje. Uvek mi je bila želja da radim skulpture, ali bi se nešto isprečilo. Skulpturu doživljavam kao crtež u tri dimenzije, a za njeno stvaranje potrebno je svih 10 prstiju.

Prazna slama

Tema za Veličkovićeve slike u današnjem svetu ima na pretek. Nesreće, stradanja, porazi se samo nižu jedni za drugim, a on decenijama slika nasilje, patnju i stradanje čovečanstva.

- To što nam se dešava jeste civilizacijski poraz, svet ne uspeva da dođe do pravih vrednosti. Svakim danom sve je više loših i uznemirujućih vesti i događanja i prosto imam nekakvog i moralnog i intelektualnog prava da na svoj način i svojim oruđem i oružjem to komentarišem. Čini mi se da do skorog rešenja neće doći. Nakon terorističkog napada na "Šarli ebdo" u Francuskoj se promenilo nešto u vazduhu. Ljudi upućuju drugačije poglede jedni drugima. Ljudi koji svojim izgledom sugerišu određenu pripadnost posmatraju se na drugačiji način. Evo, desio se napad i u Tunisu, ne znam na koji će se način sprečavati terorizam. To su radikalne pozicije i tu nema mogućeg rešenja, a svaka akcija zapadnjaka je samo mahanje praznom slamom - kaže slikar.