Kijev pristaje na federalizaciju?

Odbijanje da se posle smene režima na kijevskom majdanu pregovara o tim zahtevima dovelo je do masovnih protesta od Harkova do Odese. Kijev je na to odgovorio slanjem vojske i teritorijalnih bataljona koje sačinjavaju i nacisti Desnog sektora, što je dovelo do rata, stvaranja Novorosije i serije poraza ukrajinske vojske.

I Rusija je nekoliko puta istakla da ne želi raspad Ukrajine i da se zalaže za reorganizaciju te zemlje kako bi se izbegao nepovoljan ishod, odnosno opšti građanski rat. Za to vreme, Zapad je podržao teritorijalni integritet Ukrajine, a nezvanično su slati signali da bi federalizacija bila kompromisno rešenje.

Na sastanku sa studentima u Černigovu Porošenko je prvi put dopustio takvo političko rešenje. On je, međutim, izjavio da je uveren da bi Ukrajinci na referendumu bili protiv federalizacije i uvođenja ruskog jezika i izračunao da bi tako glasalo 85 odsto Ukrajinaca. Međutim, u Ukrajini 45 odsto stanovništva govori ruski u svakodnevnoj upotrebi, ali taj jezik zna gotovo celo stanovništvo i presudan je za povezivanje unutrašnjeg tržišta. Stoga Porošenko nije moga da ne pomene i da 62 odsto ukrajinskih vojnika na frontu govori ruski.