Trgovina ljudima najbolji biznis (3): Dečak da izdržava celo selo
Migracije stanovništva neretko podrazumevaju i trgovinu ljudima, ukazuje za "Vesti" izvršni direktor Centra za pomoć tražiocima azila Radoš Đurović, ističući da je krijumčarenje ljudi jedan od najisplativijih kriminalnih poslova. Srbiju je zbog ratnih sukoba u Aziji i Africi zapljusnuo talas migranata od više hiljada ljudi kojima je cilj azil u nekoj od evropskih zemalja.
- Njihovo krijumčarenje preko granice koje plaćaju isključivo u novcu je, ako ga nemaju dovoljno, povezano sa radnom eksploatacijom. Ako ne mogu sve da isplate, ucenjeni su i tokom puta eksploatisani da bi ga odradili - objašnjava Đurović i dodaje da je svako takvo eksploatisanje pod prisilom - vid trgovine ljudima.
Taj ilegalni posao mogu raditi ljudi koji se povezuju međunarodno, ali je češći slučaj da se trgovci oslanjaju na nacionalne kapacitete, a postoje utvrđena mesta koja odgovaraju trgovcima ljudima.
Migrant plaća svaku deonicu puta koja se organizuje kroz određenu državu i prelazak granice. Tako svoju cenu ima prolazak kroz Srbiju, pa Mađarsku, ali i Nemačku koja je neretko poslednja destinacija gde prošvercovani migranti nameravaju da zatraže azil.
Ovaj posao je za trgovce ljudima više nego unosan, jer za razliku od narkotika koji se prebacuju preko granice, prodaju i potroše, kod krijumčarenja čovek obično plaća više puta.
Regrutacija u zavičaju
- Zanimljivo je da su krijumčarima glavna potpora upravo neki od migranata. Oni steknu kontakte u zemlji porekla i regrutuju sunarodnike iz Azije i Afrike, namerene da beže iz svoje zemlje. Ovaj lanac gotovo ne može da postoji bez takvih ljudi koje obično nazivaju agentima. U našem području klijente za prebacivanje najčešće nalaze u potezu od Grčke do Srbije - naveo je Đurović.
- Ako je emigrant jednom platio i nije uspeo da pređe granicu, ponovo će sakupljati novac i pokušati. Na samo jednom migrantu trgovac zaradi više puta i to su enormne zarade - ukazao je naš sagovornik.
Nekada azilant u zemlji tranzita radi i odrađuje za onog ko ga je ilegalno doveo do krajnje destinacije. Nekada pet godina, ali čak i deceniju.
- Tako ti ljudi veoma dugo ne kontrolišu sopstveni život, jer su u kandžama onih kojima duguju što su stigli do neke od željenih zemalja. Rade u restoranima po ceo dan ili teške fizičke poslove, ali se bave i džeparenjem, sitnim kriminalom, dok žene odrađuju prostitucijom - otkriva Đurović.
Navodi primer 15-godišnjeg dečaka iz Avganistana zatečenog u Srbiji koga je selo uz saglasnost roditelja poslalo na put do EU da bi tamo zarađivao novac i izdržavao celo selo.
- Takve stvari saznajemo u razgovoru sa azilantima, kojima psiholozi moraju da pomažu, jer su pod velikim pritiskom dobijenog zadatka sa imperativom da ga odrade - otkriva nemilosrdnu stranu Đurović.
Sa ratovima na Bliskom istoku porastao je broj azilanata iz Sirije i Iraka, a kroz Srbiju prolaze i ljudi sa afričkog tla.
- Prošle godine je 16.500 ljudi zatražilo azil u Srbiji, a samo u dva meseca ove godine još 6.500. Ko zna koliki je taj broj, jer mnogi uspeju da prođu kroz našu zemlju i odu dalje - zaključio je naš sagovornik iz Centra za pomoć tražiocima azila.