Trgovina ljudima najbolji biznis (2): Ko ide u klozet, ne dobije platu
Trgovina ljudima koja beleži porast radne eksploatacije vodi se, prema rečima koordinatorke NVO Atina Jelene Hrnjak, zakonima ponude i potražnje. Iskustva ove NVO, kaže ona, dosta se kose sa zvaničnom statistikom koja ne odražava realno stanje stvari. Dugogodišnji rad ove nevladine organizacije govori da je broj žrtava veći od 100, što su podaci države, i da neprestano raste.
- Radna eksploatacija muškaraca prvi put je zabeležena pre 10 godina, ali je država Srbija nije prepoznavala. Poslednjih godina je sve više zastupljena kod srpskih radnika na ruskim gradilištima, pa imamo podatke da je u Sočiju od njih 126, više od 80 pretrpelo eksploatisanje - kaže naša sagovornica i podseća na nedavnu pogibiju šest radnika iz Srbije u Sibiru, gde inače naši ljudi odlaze, radeći u užasnim uslovima i uz kršenje radnih prava.
U državi nije na pravi način shvaćeno da postoji armija nezaposlenih, kao i da ekonomska kriza osiromašuje sve veći broj građana koji traže način da odu na rad u inostranstvo da bi prehranili porodice.
- U Rusiji je veliki broj gradilišta kojima su potrebni građevinari i građani Srbije hrle tamo, a da na taj odliv institucije ne reaguju kako je potrebno. Sporadično donesu poneku odluku, poput one Ministarstva rada da svako ko odlazi mora kod njih da deponuje radni ugovor. Prošle godine je to učinilo svega sedam radnika, a otišlo je mnogostruko više - ukazuje Hrnjakova, ističući i da radna eksploatacija postaje sve veći problem, a da se ne otkriva dovoljno zbog raskoraka u radu tržišne i radne inspekcije.
Nadležni u Srbiji, smatra ona, treba da shvate neophodnost prevencije, jer uvek je bolje sprečiti nego lečiti.
- Žrtve radne eksploatacije svedočile su nam o mnogim rizičnim situacijama u kojima im je ugrožen život, a mnogi od njih imali su kod sebe više novca u odlasku nego pri povratku u zemlju.
Uz loše uslove rada kršena su im ljudska prava, jer su bili podvrgnuti raznim oblicima potpuno bezrazložnog kažnjavanja. Poput bizarnih da im u slučaju da dva puta odu u toalet tokom radnog vremena, plata bude smanjena za 100 dolara, ako je uopšte dobiju - kaže ona.
Iskustvo NVO Atina govori da su u Srbiji žrtve oko 90 odsto naših državljana, dok su ostatak inostrani, većinom iz regiona. Dodaje da država i ne posvećuje pažnju ovom problemu.
- Već treću godinu čekamo da se usvoji strategija za borbu protiv trgovine ljudima i 2011. smo ušli u taj proces izrade. Međutim, još nije usvojena, i zbog toga smo vrlo razočarani - kaže Hrnjakova, navodeći da država ne izdvaja finansije za ovaj problem, pa se nevladin sektor dovija aplicirajući za međunarodnu pomoć.
Deca i pornografija
Hrnjakova navodi da se u slučajevima ženske seksualne eksploatacije i prinudne prostitucije, beleži i porast zloupotrebe dece u pornografske svrhe.
- Imali smo slučaj devojke u čiji su posed nepristojnih fotografija došli trgovci ljudima, pretili joj i ucenjivali je njima. Ova, takoreći devojčica, zaustavljena je na aerodromu odakle je kretala na poziv jedne agencije koja je navodno radila modne fotografije, a u stvari je bila reč o pornografskim - prepričava jedan od primera eksploatacije žena.