Sve što niste znali o doručku...
"Doručkuj kao kralj, ručaj kao princ, a večeraj kao prosjak", ovo je pravilo pomoću kog bi trebalo da brzo vidite rezultate na vagi, ali ipak to ne znači da ujutro možete da jedete šta god vam padne pod ruku. Najčešće se dešava da čim ustanemo nemamo vremena za jelo, pa onda doručkujemo kasnije u žurbi. A nutricionista Branka Mirković upozorava šta se u tom slučaju dešava.
Pročitajte još:
* I nutricionisti su verovali u njih: Ovo su najveće zablude u ishrani
- Često se dešava ako ne doručkujemo da smo oko podne veoma gladni i tada pojedemo šta nam je najbrže, obično su to masna peciva, slana ili slatka. Uglavnom se unese previše kalorija, brzo jedemo i zaista smo posle umorni, spava nam se, gubitak koncentracije je prisutan kod većine. Pojavljuje se i slabost, malaksalost, vrtoglavica. Često se ljudi žale da im je "pao šećer", onda nastavljaju sa slatkišima - ističe Mirković.
Zato je važno da doručak bude kvalitetan i nutritivno isplativ, a ne bilo šta. Jer, u tom slučaju, možete čak da imate i kontraefekte. Takođe, jako je bitno da se doručak jede kada ustanete, a ne nekoliko sati kasnije. Kafa može i da sačeka, čak se i preporučuje da se pije posle obroka jer kada napune stomake neki ljudi dobiju želju da nastave sa spavanjem. Tada je neophodna zdrava kafa, bez dodatka šećera, kako bi se podigla koncentracija.
Dakle, prvi jutarnji obrok zaista jeste neophodan, a jedina stvar gora od neke jako kalorične i nezdrave namirnice je da ga preskočite u potpunosti.
- Treba znati da ako ne doručkujemo veće su šanse da se pojavi "vučja glad" posle podne i uveče, tako da prosto ne možemo da se zaustavimo, pa jedemo sve dok ne legnemo. Kada preskočite doručak sigurno ćete postati umorni jer vaš mozak pokreće malo goriva. Ako stvarno ne volite da doručkujete podelite ga na dva manja obroka koja ćete pojesti u toku prepodneva - savetuje ona.
Što se tiče idealnog odabira namirnica za doručak, lista je dugačka.
- Zdrav doručak treba da sadrži proteine i vlakna. Proteine možete da nađete u mlečnim proizvodima, jajima, pilećim i ćurećim šunkama sa smanjenim procentom masti i soli. Što se vlakana tiče, najbolji izvori su žitarice, voće i povrće - objašjava Mirković.
Za dobra doručak vam je sasvim dovoljno oko 500 kalorija, pa nema potrebe za preterivanjem.