Zvono preživelo rat
Tokom 1588. u turskom popisu navodi se manastirsko imanje i, prema porezu od 6.000 akči, čini se da je ono bilo veliko. Međutim, Maloj Remeti nije bio suđen miran život tako da je nedugo potom spaljena.
Radili za dukate i hranu
Crkva manastira Mala Remeta je jedna od najlepših i najskladnijih crkava među fruškogorskim manastirima. Ugovorom o gradnji manastira Male Remete je utvrđeno da majstori iz Grčke "sagrade svetinju najlepše što umeju". Ugovorom je ktitor Milinković platio majstorima 145 dukata i obezbedio im velike količine brašna, mesa, soli, vina i rakije.
Od tada je i napuštena, sve do 1679. godine, kada je patrijarh Arsenije Čarnojević dozvolio monasima manastira Rače sa Drine da se ovde nasele. Račanski monasi su obnovili Malu Remetu, a prema nekim izvorima zapravo podigli nov manastir na ostacima ranije svetinje, pa se oni računaju u osnivače Remetice. Od tada se Mala Remeta vodi kao metoh Beočinskog manastira, gde su se monasi iz Rače najpre doselili.
Iz njihovih vremena potiče i manastirski pečat. Prva prava velika obnova ovog manastira preduzeta je tek 1739. godine. Tada je počela da se gradi crkva po nalogu imućnog Stanka Milinkovića iz sela Šuljma.
Da je i tada Mala Remeta bila metoh manastira Beočin vidi se iz ugovora sa zidarima gde je navedeno da se nova crkva nalazi na "gruntu manastira Beočina, zvano Remetsko". Iz iste 1739. potiče povelja koju je potpisao general Valis manastiru Beočin u kojoj se pominje i štiti i Mala Remeta.
Konak je podignut 1758. godine, a nešto pre toga je urađen i ikonostas sa 53 ikone koje je radilo nekoliko majstora ali je prestone i najlepše uradio umetnik Janko Halkozović. Manastir je posedovao biblioteku sa 300 knjiga.
Za vreme Drugog svetskog rata sve je u Remetici popljačkano i uništeno. Ostalo je crkveno zvono na drvenim stubovima sa limenim krovom, pored crkve, a tu je i kapelica Svetog Ilije. Manastir je danas ženski.