Srpskim porodicama svaki dinar dobrodošao
Tako smo u rekordnom roku ispunili želju nepoznatog 45-godišnjeg Mostarca, koji se nastanio u Kanadi sa porodicom, da njegov prilog od 500 kanadskih dolara prosledimo na pet adresa, štićenika "Vesti" u Srbiji.
Najbrže smo uručili prvu donaciju od 100 dolara 51-godišnjoj samohranoj i bolesnoj majci Živki Stanojević iz Progara kod Surčina i njenim ćerkama, 11-godišnjoj Sanji i devetogodišnjoj Dušici. U ovom tekstu naš donator može da se sazna da su novinari Humanitarnog mosta posetili i ostale porodice u nevolji.
Slavoljub Stoilković, prezadovoljan pristiglom donacijom, ističe da je došla u pravi čas jer im je ponestalo hrane za njih, a i za stoku. Imaju kravu i četiri koze, zima se odužila, a seno je ponestalo.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
- Zahvaljujem se plemenitom donatoru jer ćemo novac upotrebiti za hranu, a malom Darku koji je u kolicima gledaćemo da kupimo nešto od nove odeće. Njegova bolest, atrofija mišića, muči nas sve jer nemamo uslova u kući gde bismo svi normalno živeli, a potom i njega lečili. Ostalo dvoje dece svaki dan vozim do škole starim autom, pa mi deo novca ide stalno na benzin. Ipak, nekako se snalazimo, a pre svega prilozima koje su nam poslali dobrotvori iz dijaspore, čitaoci "Vesti" - ističe Slavoljub.
Tomislava Pešića, slabovidog siromaška, njegova bolesna supruga Stanislavka prevela je preko Koćurske reke i uz pomoć štapa dovela do centralnog sela Barelić gde je krenuo u susret reporterima "Vesti".
- Zahvaljujući prijatelju uspeli smo da preuzmemo donaciju zbog koje se posebno zahvaljujemo našem dobrotvoru jer nam je sa drugim darodavcima omogućio da imamo i za lekove i za hranu. Dokad nije ni bitno, važno je da smo sada malo srećniji nego što smo bili - navodi Tomislav.
U domu Ljubisavljevića vri kao u košnici. Majka Dragana nam priča da joj dan brzo prođe u gotovljenju jela i pranju veša za njih 13-oro, koliko ih je u kući. Svakodnevno paze da 11-oro dece, da imaju tri obroka dnevno i da ne budu gladni.
- Što god da imamo poješćemo, uvek je za tolika usta premalo. Nikad nema zaliha hrane u našoj kući. Živimo na selu, a osim malo koza, drugo nemamo. Za nas, za decu, spas bi bila jedna krava. Raspitivali smo se, ali za tako nešto potrebno je najmanje 800 evra. To je za nas nedostižan novac. Živimo u nadi i da nije nade ne bismo ni dosad opstajali - kaže Dragana.
Radost za slepu Doris
U stanu porodice Bošnjaković iz Užica dočekali su nas samohrana majka Slavica i njene dve ćerke, Ana Marija i 23-godišnja slepa Doris, koja boluje od cerebralne paralize i epilepsije. Oko ove mlade devojke ne brinu samo njeni najbliži, već i verni čitaoci "Vesti" koji se trude da im uvek budu i rečju i prilozima snažna podrška. U krug novih prijatelja od sada će Doris moći da ubroji i anonimnog donatora iz Toronta u čije ime smo predali 100 kanadskih dolara.
- Od srca se zahvaljujem ovom Mostarcu koji živi u Kanadi. Doris očito nije samo moja briga i ta činjenica mi ispunjava dušu svakog puta i učvršćuje u uverenju da ljudi dobre volje iz dijaspore vode računa o nama kojima je pomoć potrebna. Moja ćerka je već godinama štićenica "Vesti" i plemenitih čitalaca, i zaista ne znam kako da svima onima koji pomažu iskažem reči zahvalnosti - kaže majka Slavica, nabrajajući donatore - Rajku Tarlać iz Sidneja, Milicu Ilić iz Langenhagena, Olgu i Tonija Sabadoša iz holandskog grada Sinpakrasa, s kojima će se videti i ove godine. U Užicu su takođe humani građani pokrenuli akciju da se prikupi oko 16.000 evra kako bi se napravio lift u zgradi u kojoj živi Doris. Projekat je završen i moglo bi brzo da se desi da Doris iz sveta izolacije u kome živi već 14 godina izađe napolje, a tako bi i lakše podnela bolest koja ju je prikovala za postelju.
M. M. S