Skandalozni ministar

Stavio se u službu naprednjaka, sikćući protiv vlasti, a u korist "potlačenog naroda". Od javnosti je dobro krio da šuruje i sa radikalima. I opet je dočekao svojih pet minuta. Naime, njegova prijateljica Draga Mašin trebalo je da se uda za kralja Aleksandra.

Lud od sreće Paja je jurio fijakerom po Beogradu i svima redom nudio fotelju ne samo na kraljevskoj svadbi, nego i u budućoj vladi! Od jednog ozbiljnog trgovca, koga je skoro na silu uvukao u fijaker, umalo nije dobio i batine.

Konj se uplašio i propeo, a kočijaš je potom u besu najurio obojicu. Međutim, Beograd se više nije tresao od smeha kada je Paja Bunda posle udaje srpske kraljice postao ministar prosvete. Ipak, i odatle je ubrzo najuren jer se udvarao ženi svog kolege.

Novu priliku je Pavlu Marinkoviću pružio radikalski prvak Nikola Pašić po dolasku Karađorđevića na vlast 1903. godine. Tajno mu je dao novac da pokrene list "Pravda", navodno glasilo suparničke, Demokratske stranke.

Odatle je trebalo da se, tobože, napadaju radikali, samo da bi Pašić dobio priliku da se briljantno brani od navodne nepravde. Pašić je uočio da je Marinković, iako skandal-majstor, zapravo sjajan publicista. Ova igra je trajala godinama, a Pavle je za to nagrađen poslaničkim mestom u Bukureštu.

Posle Prvog svetskog rata Paja Bunda je postao ministar vera. Tada je doneo odluku da obnovi Pećku patrijaršiju, tek oslobođenu iz Otomanskog carstva. On je postavio i prvog patrijarha. Uskoro se Paja umorio od lomatanja kroz život. Povukao se iz javnosti i umro zaboravljen 1925. godine. Imao je 59 godina. Ipak, zaboravljen nije.

Čaršijske anegdote nisu mogle da sakriju činjenicu da je Pavle Marinković bio osnivač Etnografskog muzeja, Bogoslovije i Ženske učiteljske školu. I sve to u vreme vladavine Obrenovića, kada je pravio i najveće skandale.