Rusija militarizuje arktičku granicu
U cilju kapitalizovanja ovih promena do koje je verovatno dovelo globalno zagrevanje, Kremlj je otpočeo masovnu obnovu vojne infrastrukture na svojoj severnoj obali i okolnim arktičkim arhipelazima. Ove baze – koje u svom sastavu imaju i spasilačke stanice, luke ratne mornarice, piste za poletanje i sletanje kao i komandne štabove – učiniće Rusiju dominantnom silom u tom delu sveta.
Mapa koju je nedavno objavio američki institut “The Heritage Foundation” pokazuje koliko je zapravo masivan obim onoga što Moskva trenutno gradi u oblasti o kojoj je reč.
Većina arktičkih država je već razvila određeno vojno prisustvo u regiji u cilju povećanja ekonomskih aktivnosti, ali je jedino Rusija napravila dodatni korak ka kompletnoj militarizaciji svoje arktičke granice. Čak i većinu svojih brodova šalje baš u tu regiju. Ruska Severna flota koja je stacionirana u Severomorsku čini dve trećine ukupne ruske ratne mornarice.
Samu Severnu flotu ove godine očekuje obimna nadogradnja koja će potrajati narednih pet godina, a sama po sebi je već transformisana u posebno zajedničku stratešku komandu za sever. Poljski Institut za međunarodne odnose smatra da ovo nije obična mornarička sila, već komanda koja će u svom punom kapacitetu imati protiv-vazdušnu odbranu, dve arktičke mehanizovane brigade, brigadu mornaričke pešadije, sistem obalske odbrane od raketnih napada i raketne pukove u arhipelazima koji se nalaze u Arktičkom okeanu.
Pročitajte još:
* 76.000 NATO vojnika "vežba" blizu ruske granice
Ne bi li se ovi napori dodatno podržali, veliki broj starih i polunapuštenih sovjetskih baza se takođe nadograđuju, a gradi se i veliki broj novih. Glavni štab ove komande za sever će se nalaziti u Severomorsku, u oblasti Murmanska, a biće pojačan novootvorenom bivšom sovjetskom bazom u Alakurtiju, u kojoj će se nalaziti 3.000 vojnika kopnene vojske, na samo 50 kilometara od finske granice.
Sveukupno, planovi Kremlja uključuju otvaranje deset arktičkih spasilačkih stanica, 16 luka, 13 aerodroma i deset protiv-vazdušnih radara širom svoje arktičke periferije.
Kada bude završen, ovaj graditeljski poduhvat će omogućiti korišćenje većih i modernijih bombardera, smatra Mark Galeoti, profesor sa Univerziteta u Njujorku, a do 2025. godine arktičke vode će biti čuvane eskadrilom transportnih aviona nove generacije o kojima smo već pisali, PAK DA, ako ikada budu pretvoreni iz koncepta u nešto opipljivo.
Trenutno, Rusija, Danska, Norveška, Kanada i SAD polažu pravo na delove Arktičkog kruga.