Brisel kaznio Ciprasa

Grčkoj su hitno potrebne dve do tri milijarde evra da bi izbegla bankrot. Zamenik premijera Joanis Dragasakis priznao je juče da njegova zemlja ima "problem sa gotovinom". Osim toga, građani masovno povlače kapital iz banaka što govori kako o njihovom poverenju, tako i u sve težoj situaciji u kojoj se banke nalaze.

Na zatvorenom sastanku koji se završio juče u zoru, kancelarka Angela Merkel, francuski predsednik Fransoa Oland, predsednik komisije Žan-Klod Junker i predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi prigovorili su Ciprasu da nije ispunio data obećanja vezana za sprovođenje reformi i da ne izlazi u susret međunarodnim i evropskim ekspertima čiji je zadatak da imaju uvid u stanje na grčkim računima.

Predsednik ECB Mario Dragi podsetio je Ciprasa da je ova praksa nadziranja računa jedne suverene, ali zadužene zemlje - "uobičajena". Grčkoj je s jučerašnjim danom dospela rata od 336 miliona evra duga MMF-u. Poruka je jasna - reforme koje podrazumevaju štednju moraju da budu ubrzano sprovedene - inače Grčka neće dobiti ni cent od 7,2 milijarde evra koje joj je u februaru obećala evrogrupa (ministri finansija evrozone).

Bez kreditne pomoći, Grčka neće moći da isplati ni penzije, ni zaposlene u javnom sektoru. Ukoliko prestane da plaća dospele rate za dugove, Grčka će automatski izaći iz evrozone jer više neće raspolagati evrima.

Iako je Cipras po završetku sastanka dao optimističku izjavu da su stvari "dobro postavljene i na dobrom putu", sve je očiglednije da se finansijski obruč steže oko Grčke. Predsednik evrogrupe, holandski ministar finansija Jeron Dijselblum nagovestio je mogućnost uspostavljanja kontrole grčkog kapitala onako kako je to urađeno na Kipru.

"To znači da jedan grčki evro ne bi bio jednak italijanskom ili francuskom, na primer, jer ne bi imao pravo da pređe granicu", objasnio je francuski ekonomista Žil Moek ovu ideju. Suma koja može da se povuče iz banke bila bi ograničena.

Atmosfera između Brisela i Atine bila je napeta već uoči početka samita jer je u grčkom parlamentu izglasan zakon o siromaštvu. Protivno svim demokratskim pravilima, iz EU je zaprećeno da Atina neće dobiti ni centa nove kreditne pomoći ako izglasa ovaj zakon - što je Cipras i saopštio javnosti dodatno pogoršavajući svoj položaj.

Izglasavanjem zakona o siromaštvu, grčka vlada nije napravila nove troškove kako joj se pripisuje - tvrde grčki izvori - već je kako je i obećala ostala u okviru zadatog budžeta. Zato mnogi analitičari uočavaju da je između Brisela i Atine reč ne samo o napetosti iz finansijskih, već i ideoloških razloga jer neoliberalni koncept EU i MMF-a smatra troškove za socijalnu politiku nepotrebnim.