Crkva na kraju sveta
Izgradnju crkve pokrenula je dobrotvorna ruska organizacija Hram za Antarktik devedesetih godina prošlog veka. Pošto su dobili blagoslov patrijarha, cela Rusija je prikupljala priloge.
Rusko-čileansko venčanje
U crkvi Svete Trojice 29. januara 2007. godine obavljeno je prvo crkveno venčanje na Antarktiku. Venčali su se članica ruske naučne baze Anđelina Žuldbina i član čileanske antarktičke baze Eduardo Aljega Ilabaca, koji se i krstio u pravoslavnoj crkvi.
Crkva je napravljena u Rusiji, 16.000 km daleko, a onda je po principu lego kocki prebačena na Antarktik. Napravljena je u tradicionalnom stilu, sa drvenom konstrukcijom od sibirskog bora.
Pravili su je altajski majstori, pa je kamionima u delovima prebačena iz Sibira do Kalinjingrada, a odatle brodom do Ostrva kralja Džordža.
Pošto je u blizini Belinghausenove stanice, tu često dolazi njeno osoblje, a jedan ili dva sveštenika se smenjuju u crkvi. Njihov zadatak je da se mole za duše 64 ruska istraživača koja su poginula u misijama na Antarktiku.
Sveštenik, 38-godišnji Sofronij Kirilov, već četiri godine služi u crkvi na kraju sveta. Otac Sofonij povremeno pomaže u ruskoj bazi gde obavlja stolarske poslove pa tako ima priliku da popriča s ljudima.
Svake nedelje on drži liturgiju za svoje malobrojne vernike, a osim ruskih polarnih istraživača ovde dolaze i članovi obližnjih čileanskih, poljskih, korejskih i drugih istraživačkih stanica. Tokom prohladnog anatarktičkog leta prijatelji iz međunarodnih stanica ga obilaze i pešice.
Pingvini i alge
Antarktik je najhladniji, najsuvlji i najvetrovitiji kontinent na svetu, pošto ima malo padavina, može se reći da je najveća pustinja na svetu. Skoro 98 odsto površine Antarktika je prekriveno ledom, čija je prosečna debljina oko 1,6 km. Na njemu ne postoje stalna naselja, ovde opstaju samo pingvini, polarni medvedi, a od biljaka mahovina, lišajevi i veliki broj vrsta algi.