Srbija klizi u propast
Odnosno da postaje zemlja čiju će mapu iz korena promeniti do skora neviđene vremenske nepogode. Za rešavanje ovog problema, procenjuje Ilić, potrebno je 400 do 500 miliona evra godišnje, a u naredne dve decenije, čak 11 milijardi evra.
Pročitajte još:
* Vlast pojela pare za odbranu
* Krupnju fale i ljudi i mašine
* Tuga: U Krupnju kuće još prepune blata
Međutim, stanje u zemlji pokazuje ne samo da je osiromašena ekonomskom krizom, već i da je nepogode dočekala bez ozbiljnije strategije za odbranu i bez registra klizišta.
Da je Srbija podložna klizištima, ukazuje za "Vesti" Milutin Stefanović, direktor Zavoda za zaštitu bujica i erozije u Institutu za vodoprivredu "Jaroslav Černi". On ističe da je u toku ugovaranje za registar klizišta. Tako bi se izvršila evidencija i klasifikacija težih, srednjih i lakših klizišta, tecišta kao blažeg vida pokretanja zemlje, ali i svih potencijalnih klizišta u Srbiji.
- Nije reč samo o klizištima, već i o tecištima koja predstavljaju kliženje zemlje natopljene vodom, odnosno živog blata. Ta zemlja teče i obrušava se, pa u zapadnoj i jugozapadnoj Srbiji ima ekstrema da krene čitavo brdo, ili da se prekine put Raška-Kraljevo, zbog čega je za spas bebe bio upućen helikopter koji je doživeo nesreću - pojašnjava Stefanović.
On kaže da je jedno od najugroženijih područja zapadni deo Srbije gde je na Velikoj reci između Ljubovije i Malog Zvornika, najveće klizište, ali da situacija nije dobra ni u istočnim delovima zemlje.
Bujice imaju veliki uticaj na pomeranja zemlje, jer kad voda prođe velikom brzinom otkida nožicu kosine i zemlja počinje da klizi.
- Prvenstveno treba rešiti uzroke, da se izbegnu posledice i na sva vrata kucam da to uradimo što pre. Srbija ima više od 14.000 bujica koje dovode do erozije zemlje, ali treba videti i koliko na to utiče i seča šuma. Protiverozivnim radovima će se uticati i na smanjenje poplava - navodi ovaj stručnjak.
Ugrožen i istok zemlje
- Institut je napravio strategiju uređenja erozije od bujičnih poplava a procene govore da je potrebno izdvojiti deset miliona evra godišnje.
- UNDP je od decembra prošle godine finansirao 20-ak projekata. U zapadnoj Srbiji su u dve decenije unazad urađene samo četiri bujične pregrade, a od januara ove godine se gradi još 18. Trudimo se da do kraja maja bude još 20-ak, a insistiramo i na istoku zemlje, gde je najviše stradala Tekija. Tamo se u protiverozione radove ulaže milion evra, a u Grabovičko polje i Kladovo još dva do tri miliona evra, što finansira Privredno društvo Đerdap - kazao je Milutin Stefanović.
Ukazuje i na problem izgradnje kuća na neadekvatnim mestima sa lošim projektima.
- Opštine nemaju stručnog kadra koji bi na pravi način regulisao sve od tehničke dokumentacije do izdavanja dozvola za gradnju - objašnjava direktor Instituta.
Stefanović iznosi ekstreman primer Krupnja koji ima čak tri do četiri metra nanosa koji je došao sa vrha obližnje planine. Predsednik krupanjske opštine Rade Grujić kaže za "Vesti" da borba ovog mesta sa posledicama nepogoda iz prošle i ove godine ne prestaje, ističe da na 342 kvadratna kilometra opštine postoji 420 klizišta.
- U zoni gde su stambeni objekti je 140 klizišta i još 150 u zoni puta, a ostalo po šumama u okolini. Nekako se borimo sa prirodom, ali je teško, jer se stalno pojavljuju nova klizišta, pa nam se to desilo i posle prošlonedeljnog snega - kaže on.
Grujić navodi da se osim četiri bujične pregrade, opština bori za još 14 planiranih koja bi umnogome ublažila sadašnju situaciju.
- Dovoljno je reći da je na reci Čađevici bilo regulisano korito za prolazak 45 metara vode u sekundi, a da je tokom poplava prošlo trostruko više, odnosno 146 metara u sekundi - navodi predsednik opštine Krupanj razmere katastrofe koja je zadesila ovaj gradić.
U Beogradu blizu 2.500 klizišta
Ministar za vanredne situacije Velimir Ilić je rekao da je najdramatičnija situacija u Ljigu, Kosjeriću, Doljevcu, Krupnju i Vladičinom Hanu gde ima oko 400 klizišta. Dodao je da u Beogradu ima 2.350 klizišta, a području Čačka je registrovano 250 klizišta. Opasnost preti Gornjem Milanovcu, Kuršumliji i Trgovištu.
- Srbija je rekorder u Evropi po broju elementarnih nepogoda i šteta je samo prošle godine iznosila 1,7 milijardu evra zbog čega je potrebno preduzimati maksimalne mere u sferi zemljotresa i formirati fond za ispitivanje klizišta - kaže ministar.