Srbi na Kosovu bez slobode

- Srbi na KiM ni danas nisu slobodni na onaj način na koji bi trebalo da budu slobodni ljudi u 21. veku na jednoj teritoriji koju mi ne priznajemo i nikada nećemo priznati kao državu. Na tom području, na toj teritoriji nije u potpunosti zagarantovana bezbednost, a o tome možete najbolje da pitate Srbe u Metohiji kojih je ostalo u simboličnom broju i koji danas žive u strahu i pod velikim pritiscima svakog dana, izjavio je Đurić u intervjuu za list "Jedinstvo".

Organizovani napad na Srbe 17. marta 2004. godine bio je, prema njegovim rečima, ljaga na obraz Evrope i čitave međunarodne zajednice, ali i onih ekstremnih Albanaca koji su taj pogrom u političkom smislu indirektno podržali, a neki od njih i neposredno učestovali u njegovoj organizaciji i sprovođenju.

- Za nas je jako važno da ljudi, ne samo oni koji su učestovali u tom pogromu, nego i oni koji su učestovali u ratnim zločinima i proterivanju naših ljudi sa KiM, odgovaraju, naveo je Đurić.

Krivica je samo na Srbima

On je podsetio da je pet godina pre 17. marta stotine hiljada Srba proterano sa KiM, da su čitavi gradovi ostali bez Srba - od Prištine, Đakovice, Peći, Prizrena, Gnjilana, Podujeva.

- Svi najveći gradovi na KiM ostali su praktično potpuno bez srpske populacije, a da za to još uvek niko nije snosio ni krivičnu, ni moralnu, ni političku odgovornost, kazao je Đurić.

Danas se, kako je upozorio, pritisci na Srbe na KiM nastavljaju pokušajima da se odgovornost za katastrofalno ekonomsko stanje u pokrajini sa albanske političke elite prebaci na srpsku zajednicu.

- Za to što za 15 godina nisu uspeli da stvore ozbiljnu ekonomiju, za to što su sve institucije korumpirane, za to što ljudi nemaju osećaj perspektive, prebacuje se odgovornost na Srbe. Političari koji su za to najodgovorniji i najkrivlji pokušavaju da okrive srpski narod na KiM koji je, nažalost, sveden na jako mali broj i koji nema nikakvog realnog uticaja ni moći da utiče na događaje, objasnio je Đurić.

Svi se slažu oko Srba na Kosovu

U međuvremenu je, međutim, prema njegovim rečima, Srbija podigla svoj ugled u međunarodnoj zajednici u odnosu na period kada se dogodio pogrom 2004. godine, tako da srpski narod više niko u inostranstvu ne doživljava kao faktor destabilizacije, već kao neizostavni deo budućnosti na KiM.

- Danas se neke od zemalja koje su najveće pristalice nezavisnosti KiM rame uz rame sa zemljama koje su najveći protivnici nezavisnosti KiM zalažu za veća prava Srba na KiM. Dakle, države koje se danas u svetu ne slažu gotovo ni oko čega, slažu se oko toga da Srbe na KiM treba zaštititi i sačuvati. Mislim da je to za nas dobro, rekao je Đurić.

On je izrazio zabrinutost zbog činjenice da su tempo i razmere povratka proteranih Srba na nezadovoljavajućem nivou, istakavši da je razlog za to, pre svega, odsustvo volje onih koji su Srbe proterivali, kao i inertnost i nedovoljna organizovanost međunarodne zajednice koja je imala obavezu i novac da stvori uslove za tako nešto.

- Za nas je neprihvatljivo i to što se deo ljudi i neke organizacije, iako se deklarativno zalažu za povratak, ustvari fokusiraju na ono što nazivaju integracijom raseljenih u postojeću sredinu. Lepo je što hoćete da pomognete ljudima koji su proterani, ali ako se zadovoljimo time da pomognemo ljudima koji su izbegli u Kraljevo, Kuršumliju, Prokuplje,  Beograd ili u Niš da trajno ostanu tamo, zar ne pomažemo time ostvarivanju ciljeva onih koji su Srbima onemogućili da žive na KiM, kazao je Đurić.