Sam sebe poslao poštom u Australiju!
On je, inače, bio poznat i uspešan sportista, osvajač medalja u bacanju koplja. Sticajem okolnosti, u Engleskoj se, sa svega 22 godine, našao bez prebijene pare i žarko je želeo da se dočepa kuće u Australiji, da bi prisustvovao proslavi rođendana svoje kćerke. Zajedno sa prijateljem, engleskim bacačem koplja Džonom Meksorlijem, došao je na neverovatnu ideju - da sebe pošalje u otadžbinu poštom, u - drvenom sanduku koji su sami napravili.
- Ušao sam u tu stvar i - krenuo. Čega sam imao da se bojim? Nisam se plašio mraka, trebalo je samo da sedim tamo - pričao je Spirs za BBC. - To ti je kao sada kad putuješ u inostranstvo. Imaš sedište. Sedi i vozi se.
Ono što je tada usledio bilo je neverovatno putovanje od 63 sata iz Londona do Perta. Uz ostalo, morao je da na pisti izdrži čekanje sanduka na utovar na žezi sunčanog dana, istovarivanje viljuškarom i opasnost od dehidriranja. Spirs je, međutim, preživeo i njegova nečuvena priča opisana je u knjizi Meksorlijeve žene i sina, Džuli i Markusa, koja je sada u prodaji.
Kašnjenje zbog magle
Redž Spirs je bio sportista koji obećava. Takmičio se na Igrama Komonvelta 1962. i kada nije uspeo da uđe u australijski olimpijski tim 1964, otišao je u London. Kretao se u krugovima tamošnjih atletičara, nadajući se da će uspeti da se kvalifikuje za Olimpijadu u Tokiju.
"Mister Grejem"
U sanduku, Spirs je mogao da sedi ispravljenih nogu ili da leži na leđima savijenih kolena. Sanduk je mogao da se otvori na obe strane, da bi mogao ponekad da izađe i protegne noge. Zalepili su na sanduk etikete da je u njemu boja, a kao primaoca stavili izmišljeno ime "Mister Grejem", i oznaku da se usluga plaća po dostavi.
Nije uspeo. Ostao je bez prebijene pare i našao posao na aerodromu. Radeći na istovaru i utovaru tereta, došao je na ludu ideju da se vrati kući u sanduku.
- Radio sam u sekciji tereta za izvoz, pa sam poznavao način ukrcavanja na letove i mogućnost naplate pošiljki po isporuci. Video sam kako životinje prevoze sve vreme i pomislio sam: "Ako mogu one, mogu i ja" - kazao je za BBC.
Odveo je Meksorlija na piće u pab u Tviknemu, oktobra 1964. i njih dvojica su razradili plan.
- On mi je rekao da sanduk treba da bude 1,5 sa 0,9 sa 0,75 metara - pričao je Meksorli o dogovoru. - Znao sam Redža i pomislio: "On će to učiniti bez obzira na sve, dakle ako će to da uradi, bolje da mu ja napravim sanduk koji će mu odgovarati."
U sanduk su stavili nešto konzervi sa hranom, baterijsku lampu, ćebe, jastuk i dve plastične flaše (jedna za vodu, druga za mokraću). Spirs je 17. oktobra 1964. ukrcan na aerodromu Hitrou na avion Er Indije za Pert. Plan je zvučao dobro na papiru, ali je putovanje bilo pakao.
Najpre je Spirs morao da izdrži kašnjenje zbog magle od 24 sata u Londonu i prvi put mogao da se izvuče iz sanduka tek kad je avion uzleteo. Prvo sletanje bilo je u Parizu, a iza toga je na redu bio Bombaj u Indiji. Tamo su nosači okrenuli Spirsov sanduk naopako i uspravno na pisti.
- U Bombaju je bilo vruće kao u paklu i skinuo sam svu odeću sa sebe. Bilo bi zabavno da su me takvog našli. Bio sam na pisti, jer su me prebacivali iz jednog u drugi avion. Bio sam zarobljen unutra, sa nogama uvis. Znojio sam se kao svinja, ali nisam odustajao. Napokon su došli, pokupili me i stavili u drugi avion.
Šverc narkotika
Kada je avion konačno dotakao tle u Pertu, Spirs je znao da je kod kuće.
- Ozi-akcenat, kako bi mi to promaklo. Bio sam na zemlji. Predivno. Uspeo sam. - pričao je. - Znao sam da će odneti sanduk u skladište. Čim su to uradili, smesta sam izašao napolje. Tu su bili kartoni s pivom. Ne pijem, ali sam izvukao pivo i popio ga.
Hapšenje u Šri Lanki
Posle bekstva iz Indije, Spirs je uhapšen u Šri Lanki 1984. gde je putovao s lažnim pasošem na ime Patrik Klod Alber Ledu i tamo je osuđen na smrt zbog krivičnih dela s drogom. Izdejstvovao je da mu prihvate navode iz žalbe i zatim je proveo pet godina u zatvoru u Australiji.
Imao je nameru da ga ni tada ne otkriju. U skladištu je našao prikladnu alatku, otvorio prolaz i izašao kad niko nije gledao.
Na prolasku kroz imigracionu proveru, pretvarao se da je normalan putnik i pokazao svoj pasoš.
- Nije ni bilo obezbeđenja. Izvukao sam odelo iz torbe, pa sam izgledao "kul", skočio napolje, izašao na ulicu i stopirao na putu u grad. Jednostavno.
Nije baš bilo tako jednostavno.
Spirs je bio oduševljen što se ponovo sreo sa ženom i kćerkom u Adelejdu, da je zaboravio da Meksorliju javi da je sve u redu.
Zato je Meksorli u Engleskoj o svemu obavestio prijatelja-novinara i odatle je krenula prava medijska oluja. Ona se, naravno, odrazila na drugom kraju - u Australiji, kada su novinari pohrlili na aerodrom u Pertu posle otkrića praznog Spirsovog sanduka.
Posle niza peripetija, avioprevoznik je naknadno odobrio Spirsu besplatno putovanje, a on se upisao u listu Ozi-legendi. Verovatno je da Spirs nikada ne bi uspeo danas, kada teret ide na skener i drži se u kabinama pod pritiskom gde su temperature vrlo niske.
Prema njegovom biografu Markusu Meksorliju, čitavo putovanje bilo je "tek početak" Spirsovog senzacionalnog života.
- Nakon incidenta sa sandukom, Redž je krenuo sa krijumčarenjem supstance druge vrste - izjavio je Meksorli za "Dejli mejl Australija". - Pojavljivao se pod tri različita identiteta, bio je tražen na tri različita kontinenta, bežao je sa ljubavnicom i bio osuđen na smrt u Šri Lanki, kao Francuz. Momak je zaista živeo.
Spirs se izgubio iz Adelejda 1981. pošto je optužen da je planirao šverc narkotika u Australiju u vrednosti od 1,2 miliona dolara. Godinu dana kasnije uhapšen je u Indiji i optužen da je nosio drogu, ali je pobegao iz zemlje.