Opet trka u naoružanju
Tako Rusija već juče nije bila zastupljena na sastanku u Beču. Anton Mazur, šef delegacije, podsetio je da se Rusija još 2007. godine odlučila na moratorijum primene tog Sporazuma. Mazur je naveo da Rusija ne odbacuje dalji dijalog o kontroli konvencionalnog naoružanja u Evropi, ako i kada drugi za to budu spremni.
- Mi smo i dalje voljni da zajednički radimo na novom režimu kontrole konvencionalnog naoružanja u Evropi, što je u interesu cele Evrope. Rusija je godinama činila sve što može da bi održala režim kontrole naoružanja. Nažalost, zemlje NATO-a su više volele da izbegavaju odredbe sporazuma širenjem alijanse na nove članice i izgovorima kako Sporazum ne bi stupio na snagu - rekao je Mazur.
Presretnut avion cisterna
Lovci NATO-a opet su poleteli i sproveli ruski avion u Baltičkom moru, iako je reč samo o IL-78 koji u vazduhu borbene letelice snabdeva gorivom. To je saopštila letonska vojska.
Ruski avion leteo je iznad međunarodnih voda blizu letonske obale. Presreli su ga avioni tajfun iz baze Zoknjaj u Litvaniji. U toj bazi na po četiri meseca smenjuju se avioni različitih zemalja NATO-a. Letonija je saopštila da su se ruski avioni i brodovi tokom 2014. približili njihovim obalama više od 250 puta.
Signal Moskve
Mihail Uljanov, šef odeljenja za neširenje naoružanja u Ministarstvu spoljnih poslova, kaže da je moguće da Moskva izmeni saradnju sa Zapadom po tom pitanju.
- Ako nas smatraju protivnikom, onda ne vredi da produžavamo saradnju bez rezultata - rekao je Uljanov.
Sporazum je 1990. godine potpisalo 16 članica NATO-a i šest država tadašnjeg Varšavskog pakta. Time su uspostavljena ograničenja za svaki vojni blok u pet kategorija konvencionalnog naoružanja, uključujući tenkove, oklopna vozila, artiljeriju, helikoptere i avione.
Balans je poremećen širenjem NATO-a, tako što su bivše članice Varšavskog pakta prešle u tabor zapadne alijanse. Po tom Sporazumu Rusija je veliki deo konvencionalnog naoružanja uništila ili prebacila iza Urala, u Aziju.
Međutim, kada su obelodanjeni planovi o razmeštanju američkih protivraketnih sistema u Istočnoj Evropi, to se promenilo. Rusija je 2007. objavila da je obustavljeno dejstvo Sporazuma, a poslednji korak je to zacementirao.
Zapadni autori tada su prokomentarisali da je Rusija razmeštanje protivraketnih sistema iskoristila samo kao izgovor, pošto severnoamerički kontinent ionako nišani preko Severnog pola i sa podmornica s atomskim naoružanjem u Atlantiku i Pacifiku.
Direktor moskovskog Karnegi centra Dmitrij Trenin smatra da povlačenje Moskve iz Sporazuma predstavlja odgovor na pojačane aktivnosti NATO-a.
- Rusija signalizira Zapadu da nema opšteg sistema bezbednosti na kontinentu. Istupanje iz Sporazuma je verovatno odlučeno još 2007. i predstavlja simboličan diplomatski gest i odgovor na poteze kojima NATO učvršćuje svoje istočno krilo od Baltičkog do Crnog mora - rekao je Trenin.
Pročitajte još:
* "Ako SAD pošalje oružje Kijevu, Moskva će reagovati"
Rušenje poverenja
Svojevremeno je Sporazum izmenjen i Moskva ga je takvog ratifikovala, ali to nisu učinile članice NATO-a. Stoga Trenin smatra da je Sporazum iz kojeg se Moskva povukla jednostavno zastareo i više ne odgovara interesu nacionalne bezbednosti Rusije.
Na Zapadu, naravno, potez Moskve posmatraju u drugom svetlu. Tako je "Fenenšl tajms" prokomentarisao da je Sporazum služio učvršćenju poverenja. Igor Sutjagin iz londonskog Kraljevskog instituta strateških istraživanja kaže da sada Rusija podriva to poverenje kako bi iznervirala Zapad i izvela ga iz ravnoteže.
Po rečima vojnih stručnjaka, poslednji potezi Moskve ipak ne narušavaju Bečki dokument i Sporazum o otvorenom nebu, prema kojim Rusija i zapadne zemlje mogu da provere raspored vojnih snaga na teritoriji suparnika. Oba mehanizma aktivno se koriste i tokom ukrajinske krize. Pre tri nedelje Turska, Ukrajina i Holandija obavile su inspekciju ruskih vojnih objekata u Rostovskoj oblasti i nisu naišli na nepravilnosti koje krše dogovore. Samim tim ni uvećanje snaga, iako NATO tvrdi da Rusija koncentriše nove jedinice na tom pravcu prema Ukrajini.
Zvezdani ratovi
Raspoređivanje oružja u svemiru se mora zabraniti, pošto bi se na meti napada iz Zemljine orbite potencijalno mogla naći bilo koja zemlja u svetu u bilo kom trenutku. Time bi se narušila globalna stabilnost, upozorila je ruska delegacija na Konferenciji o razoružanju u Ženevi.
- Opasnost od takve stvarnosti sada je veća zbog naučnog i tehnološkog razvoja - rekao je ruski predstavnik.
Ruska delegacija je skrenula pažnju na nacrt sporazuma koji su Rusija i Kina predložile prošle godine i pozvala druge zemlje da se uključe u izradu dokumenta.