Vujović: Zašto smo ćutali o struji

"Kao da su nam protivnici nasledstvo, uslovi na međunarodnom tržištu, ograničen kadrovski potencijal i finansijska sredstva".

Vujović je rekao da su "problem i mediji kao 'sudije', koji su često u pravu, ali ponekad u važnim trenucima svoje slobodno sudijsko uverenje bez ikakvog razloga okreću protiv nas".

- U ovoj 'utakmici' ipak, idemo do pobede. Pažljivo smo merili program, kako bismo smanjili socijalne troškove, a da ne dovedemo u pitanje njegovu održivost, dodao je Vujović.

Na pitanje zašto je srpska javnost od MMF-a prvi put otvoreno čula da će struja poskupeti 1. aprila za 15. odsto, Vujović je rekao da vlada nije htela da objavljuje program dok ga Bord direktora MMF-a ne usvoji i objavi.

Navala na državni posao

Što se tiče otpuštanja u javnom sektoru, ministar finansija je rekao da je cilj vlade da poveća efikasnost države, uvede red u sistem plata. Vujović je istakao da je ogromna navala na državnu službu i da niko ne plaća tako visoku "ležarinu" kao neuređena država.

- Javni sektor neće biti mesto gde je posao dobro plaćen, bez obaveze da se radi i podnosi račun. Time će se ukinuti mogućnost zapošljavanja partijskih kadrova, rođaka, prijatelja...Svih onih koji ne žele da rade svoj posao, pa zato čekamo u redovima i imamo hiljade nerešenih predmeta, rekao je Vujović.

Prodaja Telekoma vraća dugove

Na pitanja da li očekuje da nivo javnog duga počne da pada 2017. godine, dok Fiskalni savet kaže da će se to dogoditi godinu dana kasnije, Vujović je rekao da se u Fiskalnoj strategiji "navodi da je čak moguće da udeo javnog duga u BDP-u počne da pada krajem 2016. godine".

Vujović je kazao da, ako od prodaje "Telekoma" dobijemo dve milijarde, otprilike polovina će biti potrošena na vraćanje dugova, a druga na završavanje prioritetnih projekata s visokim prinosima.

Kurs iz 2012. samo za državu

Na pitanje zašto je dug iskazan po kursu iz 2012. godine, Vujović je rekao da to nije tako računato i da zaduženja uvek iskazujemo po tekućem kursu.

- Uporednom primenom kurseva namera je bila samo da pokažemo koliko je efekat promene dolara na rast učesčha duga u BDP-u. Stanje duga u dolarima poraslo je samo za 100 miliona, a učešće u BDP je podignuto za pet odsto. Pri tom se BDP iskazan u evrima nije promenio, rekao je Vujović.

Na konstataciju da tako računajući, i građani koji su se zadužili u švajcarcima danas bi bili manje dužni, Vujović je kazao da situacije nisu uporedive.

- Građani su isto dužni u švajcarcima, ali je udeo duga i otplate u dinarskim dohocima naglo porastao. U slučaju države, servisiranje ovog duga neće predstavljati problem za budžet, jer ćemo koristiti oko 900 miliona dolarske likvidnosti, rekao je ministar finansija.