"Krvava nedelja" nije zaboravljena

Reuters

Kakav doček ga očekuje u Selmi: Baraku Obami zameraju da se nije dovoljno založio za rasna pitanja

Grad je 1965. godine postao poznat po Pokretu za pravo glasa, takozvanim "maršom do Montgomerija", koji je kasnije ovekovečio Martin Luter King istim maršom koji je doveo da prava glasa Afroamerikanaca u SAD.

Pročitajte još:

Twitter/Search4Swag

* "U SAD-u danas mnogo manje rasnih podela"

* "Potrebno vreme za rasizam i predrasude"

* "Rasna diskriminacija je najveći izazov za američku demokratiju"

* SAD: Bez optužnice za ubistvo tinejdžera, neredi širom zemlje

Analitičari smatraju da je Obamin dolazak u Selmu zajedno s porodicom, "osetljiv potez" američkog predsednika kome se zamera da se nije dovoljno lično založio za rasna pitanja, kao što su bile protivrasne demonstrancije prošlog leta u Fergusonu, koje su izbile pošto je jednog crnca ubio beli policajac.

Američko Ministarstvo pravde objavilo je izveštaj o diskriminatorskom ponašanju policije i njenom rasizmu. Ministar Erik Holder, prvi crnac na toj funkciji, osudio je rasizam u policiji i dodao da su neophodne promene.

Pre 50 godina mnogobrojne prepreke su stajale na putu Afroamerikanaca koji su želeli da se upišu u biračke spiskove. Od 15.000 crnih stanovnika u Selmi, samo je 300 dobilo pravo glasa. Zbog toga je u nedelju 7. marta 1965. godine, oko 600 osoba krenulo iz Selme do Montgomerija, glavnog grada Alabame. Demonstrante je na izlazu grada sačekala policija, koja ih je napala. Taj napad, uživo prikazan na televiziji, tada je potresao celu zemlju.

Dva dana kasnije, borac za građanska prava Martin Luter King, organizovao je isti marš dug 90 kilometara. Taj marš, koji je trajao nekoliko dana, ušao je u američku istoriju.
Tadašnji predsednik Lindon Džonson je 6. avgusta 1965. godine potpisao zakon o pravu glasa svih američkih građana.

Na sutrašnjem skupu očekuju se brojni američki zvaničnici, među kojima i bivši predsednik Džordž Buš mlađi.