Grčka kapitulacija pred velikim novcem (3): Siriza je pucala ćorcima
Kapitulacija, pragmatizam ili "sila koja boga ne moli" tek Grčka je u problemu, ali je već sama pojava Sirize na sceni u jednoj zemlji Evropske unije izazivala tektonsko pomeranje na kontinentu. Reformske, leve i antikapitalističke snage širom Evrope videle su u izbornoj pobedi jedne partije sa levim predznakom razlog za nadu u šire strateške promene na geografskoj mapi Evrope.
Grčka kapitulacija pred velikim novcem:
Samo dan posle izbora u Grčkoj analitičari su pozivali na meru i oprez i rezerve prema karakteru i verodostojnosti Sirizinog levog radikalizma. I to iz dva razloga. Prvi je bio ono što se već tada videlo kao moguća opasnost ukoliko pokret protiv oštre štednje ne uspe da osvoji pozicije u drugim ranjivim zemljama u Evropi, dovede reprezentante ovakvog pokreta do koordinacije sa njihovim istomišljenicima u Grčkoj.
Obećanja Sirize grčkom narodu mogla bi da ostanu pusto obećanje, a njihovi protagonisti budu poraženi u kontranapadu velikog novca.
Drugo, postojala je stalna bojazan da lideri Sirize ne budu tako odlučni u ispunjavanju obećanja koje su davali pre izbora. I zaista je vidno da vlada Ciprasa šalje signale kreditorima kako je spremna na kompromise koji se, po nekima, graniče sa kapitulacijom.
Jedan od tih kompromisa sa elementima kapitulacije je stav Sirize da neće napuštati evrozonu što praktično znači odbacivanje najjače karte pritiska, u svim dosadašnjim i budućim pregovorima.
Pročitajte još:
* Grčka se predala, prihvata i Trojku
Druga "kapitulacija" je obaveza Sirize da će Atina da isplati suvereni dug do poslednjeg evra. To, opet, znači odustajanje od stava iz predizborne kampanje da je otpisivanje dela nepodnošljivog duga jedna od konstanti pregovaračke pozicije sa Trojkom.
Daleko od zahteva ulice koja ga je dovela na vlast i daleko od zahteva da se otpiše značajan deo duga, Cipras je jedino dobio dodatna četiri meseca za manevrisanje, u kojima će da dalje pristiže ranije odobreni novac, dok Siriza ne formuliše kapitulaciju koja će da manje boli ili manje bolno izgleda dok se pregovara o dodatnim aranžmanima sa kreditorima, o novim zaduženjima sa, sva je prilika istovetnim "smrtonosnim"uslovima i kamatama.
Ako sve ovo stoji onda je pitanje šta se to dogodilo sa Sirizom, sa levim radikalima i marksistima koji su na vlast stigli na talasu opšteg razočarenja Grka dosadašnjom politikom koja je nekada prosperitetnu Grčku dovela do bankrota.
Ismael Hosein-Zade, analitičar iz kanadskog Global Riserča, ima objašnjenje u ideološkoj sferi i istorijskom presedanu ponašanja levice u evropskim i svetskim zbivanjima: "Najveći razlog za ovako mekan, kapitulantski stav sadašnje grčke vladajuće ekipe, sadržan je u činjenici da su lideri Sirize u suštini socijaldemokratski reformisti ili nacionalisti, a nikako revolucionari ili autohtoni socijalisti odlučni da uzdrmaju kapitalistički sistem".
U uslovima odsustva podrške iz drugih zemalja nametnute štednje bilo bi krajnje teško Grčkoj da usamljena izdejstvuje značajnije koncesije. Ovo čak i u slučaju da su lideri Sirize istrajali na predizbornim obećanjima.
Kriza evropske levice
Na evropskoj sceni praktično nema ni zametka levog internacionalizma ili organizovanih alternativa kapitalizmu, mada je situacija zrela za takav razvoj. Visoka nezaposlenost u mnogim zemljama kombinovana sa stezanjem kaiša bacili su radničku klasu u defanzivu. Okretanje socijalista, socijaldemokrata i laburističkih partija prema američkoj varijanti neobuzdane tržišne ekonomije i njihovo napuštanje tradicionalne leve ideologije dezorijentisali su ceo levi radnički pokret, pa tako i Sirizu.