Mrka se povukao, pljuvači se ućutali
- Ne, nikada mi nije padalo na um da prekinem s pevanjem i okačim mikrofon na klin. Čak ni u najgorem periodu za mene, a tu mislim na medijsku pljuvačinu koju sam imala, nisam pomišljala da se povučem. Ja sam neko ko pošteno i iskreno radi svoj posao. Kada se vodila ta hajka, definitivno sam shvatila da šta god da se piše ili priča o meni neistinito, bez argumenata i pokrića, mene publika i dalje voli i podržava - kaže Ana.
Svi praznuju, ja radim
- Uoči Dana žena, tačnije 7. marta pevaću u jednoj diskoteci u Orašju u BiH i to po prvi put. Inače, ovaj praznik ne doživljavam na neki poseban način. Trebalo bi da žene dobijaju cveće i poklone, da budu mažene i pažene preko cele godine, a ne samo na Dan žena. Inače, kad svi praznuju, ja radim. To je tako u našem poslu. Jedino sam uvek kod kuće sa porodicom za Badnje veče i Uskrs. Ove godine desio mi se presedan, poremetila sam svoje običaje, pa zapevala za Božić, ali kažu da valja 7. januara započeti posao, kako bi ti bilo blagorodno tokom cele godine.
Kako ste podneli taj period?
- Ma, tad su me još više pozivali na nastupe i bili su na mojoj strani. A da se pre nekoliko godina zaista vodila hajka, videlo se najbolje po tome što je sve stalo, čim je Milutin podneo ostavku na ministarsku funkciju. Odjednom su svi ućutali, ostavili nas na miru, nije bilo prozivki, nisu nas više dirali. Odavno sam oguglala na ogovaranja, zlurade komentare, dugo sam u ovom poslu, među narodom, to je moje prirodno okruženje i ne može se tek tako prekinuti sa pevanjem.
U tradicionalnom izboru "Vesti" osvojili ste nagrade za najbolju pevačicu u 2014. po glasovima naših čitalaca, kao i od vaših kolega. Imate li za proteklih 30 godina neko posebno drago priznanje koje ste osvojili?
- Svaka nagrada je lepa satisfakcija za ono što radiš. Zato hvala vašim čitaocima i mojim dragim kolegama koji su glasali za mene i omogućili mi da dobijem ove divne nagrade, pogotovo u ovim mojim godinama. Priznanja prijaju, ali i obavezuju da se i dalje trudim kako bih opravdala ukazano poverenje. Ipak, neka se niko ne ljuti i pogrešno me ne shvati, ali najveća nagrada nisu materijalna priznanja, iako sam ih tokom karijere prilično dobila. Za mene su najvrednije moje pesme koje su ostale u narodu, publika ih voli, traži, sluša i želi ponovo da ih čuje. Nadam se da će one upravo ostati i posle mene, da žive, da se pevaju. Neka me nadživi bar jedna, biće to veliki uspeh i moja najveća nagrada.
Zašto ste se ponovo odlučili da koncert za jubilej održite u Centru Sava, a ne u prostoru koji prima više publike?
- Brojni prijatelji su navijali da koncert održim u Beogradskoj areni, a ja sam bila neodlučna. Ipak, posle zajedničkog koncerta koji sam imala sa Šabanom Šaulićem i Harisom Džinovićem početkom decembra u Areni prelomila sam i odlučila da ipak ponovo zapevam u Centru Sava. Lepa je Arena, ali je prevelika. Publika je isuviše udaljena od izvođača, ne mogu da ih pogledam u oči kada sam na sceni, nema pravog kontakta. A ja sam pristalica neke prisnije atmosfere, bolje komunikacije sa posetiocima, koja je u Centru Sava moguća. Ta dvorana je baš po mojoj meri.
Koncert u drugoj polovini oktobra
- Priželjkivala sam da održim koncert za jubilej početkom septembra oko mog rođendana kada se navršava tačno 30 godina od objavljivanja mog diskografskog prvenca, ali sam odustala. Pre svega zbog godišnjih odmora, koji su i dalje aktuelni u to vreme, početka školske godine i još nekih bitnih stvari, pa sam odlučila da koncert u Centru Sava održim u drugoj polovini oktobra. Ma koliko da sam sebi želela da priuštim idealan rođendanski poklon, ipak sam sve prolongirala za nekoliko nedelja. Ali, ne mari, nadam se da će sve ostalo biti kako sam zamislila.