Zemlja nema samo jedan Mesec
Da bismo lakše shvatili zašto se ona tako zove, zamislimo da posmatramo Sunčev sistem koji rotira istom brzinom kao Zemlja koja se kreće oko Sunca. Sa naše tačke gledišta, Zemlja kao da miruje. Nebesko telo u potkovičastoj orbiti oko Zemlje kreće se prema njoj, zatim se okreće i udaljava. Kada se udalji toliko da počne da joj se približava s druge strane, okreće se i ponovo udaljava.
Orbite u obliku potkovice su prilično uobičajene kada je reč o satelitima u Sunčevom sistemu. Primera radi, Saturn ima dva satelita u toj konfiguraciji.
Ono po čemu je Cruithne jedinstven jeste način na koji se tetura po svojoj potkovičastoj orbiti. On pravi nepravilan krug oko Zemljine orbite, pri čemu osciluje toliko da se približava Veneri i Marsu. Cruithne obiđe Sunce otprilike jednom godišnje, ali mu je potrebno skoro 800 godina da bi napravio nepravilan krug oko Zemljine orbite.
Cruithne je, dakle, drugi Zemljin mesec. Zna se da u prečniku ima svega oko pet kilometara, što znači da su mu dimenzije slične kometi 67P Čurjumov-Gerasimenko, koja je trenutno domaćin orbitera Rozeta i lendera File.
Ukoliko bi udario u Zemlju, to bi izazvalo katastrofu sličnoj onoj za koju se veruje da se desila na kraju krede, kada je došlo do izumiranja vrsta. Srećom, astrofizičari na osnovu kompjuterskih modela tvrde da je tako nešto malo verovatno, čak i ukoliko se nađe u tački koja nam je najbliža, što će se desiti za 2.750 godina.
Cruithne će se, međutim, prilično približiti Veneri za nekih 8.000 godina i to bi moglo skupo da ga košta, pošto će biti izbačen sa svoje putanje i tako neće više biti čak ni potencijalna pretnja za Zemljane.