Balkan bez ruskog gasa?
Naime, Rusija je odlučila da isključi Ukrajinu sasvim 2019. godine kad ističe ugovor o tranzitu gasa preko te zemlje prema Evropi. Do tada bi trebalo da bude završen gasovod Turski tok koji je zapravo neka vrsta skraćenog Južnog toka od koga je Rusija odustala pre nekoliko meseci zbog sporova s Evropskom unijom.
Gasovod Turski tok ulaziće u Tursku kod sela Kajakej i protezaće se 180 kilometara, a izlazna tačka biće na tursko-grčkoj granici kod Ipsale, saopšteno je iz Gasproma. Prva cev prema Turskoj imaće kapacitet 15,75 milijardi kubika i taj gas će biti namenjen samo Turskoj, a očekuje se da potekne 2017. godine.
Sovjetsko nasleđe
Kroz Ukrajinu prolaze tri velika panevropska gasovoda - Sojuz, Bratstvo i Transbalkan. Svi su izgrađeni u eri hladnog rata jer čak ni tada Sovjetski savez nije želeo da se odrekne deviznog prihoda, a Evropa je morala da kupuje ruski gas. Treći veliki gasovod nije sporan. Reč je o Jamalu, koji u EU dolazi preko Belorusije, uz već pomenute Severni tok kroz Baltik i Plavi tok u Turskoj.
Rusija je ovim projektom zapravo odustala od gradnje gasovoda unutar zemalja EU i to iz dva razloga. Prvi je da nema novca, a drugi je što ne želi da svoju infrastrukturu podredi evropskoj regulativi. Tako se vruć krompir gradnje skupog gasovoda prebacuje Evropi, što je sasvim jasno i odraz zahladnelih odnosa Evrope i Rusije.
Iz Srbije niko još nije reagovao na reči Čepurina. Ministar energetike Aleksandar Antić je samo rekao da našoj zemlji ne prete nestašice gasa, ali nijednom rečju nije nagovestio šta će Srbija učiniti u postavljenom roku od najviše godinu dana koji su Rusi postavili.
- U ovom trenutku, imamo više od 300 miliona metara kubnih gasa u podzemnom skladištu Banatski Dvor, kao i ozbiljne količine mazuta u elektranama, pre svega, u beogradskim elektranama i robnim rezervama, koje na današnji dan iznose više od 70.000 tona - precizirao je Antić.
Podsetimo, Evropa je tokom 2014. godine uvezla 147 milijardi kubnih metara gasa iz Rusije, što je prosečno trećina potreba. Od toga je 60 milijardi došlo preko Ukrajine, a ostatak preko Belorusije, gasovoda Severni tok preko Baltika do Nemačke i Plavog toka, odnosno već postojećeg gasovoda prema Turskoj.
Sukob Zapada i Rusije neminovno je preslikao na energetiku, ali analitičari ipak ocenjuju da se ni Evropa ni Rusija ne mogu tako lako odreći jedni drugih u kratkom roku. Prvo, Evropi treba vreme da nađe alternativu ruskom gasu.
To je pre svega takozvani Južni koridor koji bi plavi energent dopremio iz Azerbejdžana, dok su druga dva velika dobavljača Norveška, sa polja u Severnom moru i SAD, koje prave po Evropi terminale za tečni naftni gas koji bi se tankerima dopremao iz Amerike, Katara i drugih zemalja. Prvi je već izgrađen, simbolično nazvan Sloboda i nalazi se na obali Litvanije, a drugi bi trebalo da bude Omišalj na Krku u Hrvatskoj.
