Ukaz protiv bluda
Rospije sa Turcima
Upravnik policije u Beogradu Petar Lazarević, 23. jula 1829. godine, piše knezu Milošu: "Više puta vojvoda mi je beogradski predstavljao kojekakve rospije, koje se nalaze po Bukureš-mahali i izvan Varoš kapije, koje su i burdelje sebi napravile, pak po svu noć sa Turcima i tobdžijama lome vrat. Kavge se događaju, noževima se seku, kao što se dogodilo pre pet dana u jednom burdelju noću: slučajno naiđu koldžije (patroldžije) na njih, tu se iseku, i veliku bunu učine. Sada sa ovakima sam ne znam šta ću da činim."
Zato je srpski knez u avgustu 1933. godine poslao još jedan ukaz svim okružnim sudovima i sreskim načelnicima. Ukaz su aminovali i Crkva i Popečiteljstvo, odnosno Ministarstvo pravosuđa i prosvete, koje ga je primaocima i razaslalo u vidu cirkularnog pisma.
Njime se tražilo da se stave pod prismotru ona lica koja "na javnu sablazan zajedno u bludu" žive, te "da se s istim licima za uklonjenje sablazni, preko nadležne građanske vlasti onako strogo postupi" i da se "ona lica, koja zajedno bludno (nevenčano) žive, posredstvom građanske vlasti rastave, i ka svojim supruzima, ako takve imaju, upute. A javne bludnice da se pod pretnjom stroge kazne, nevaljalog svog života okanu ili prognaju.
"Miloševim ukazom iz 1833. godine doneta je još jedna odluka, na prvi pogled neobična. Tu se objašnjava da između ostalih zloupotreba "koja nam iskorenjavati valja, jeste i sakupljanje muških lica s ženskima na sedištu noćnom, tako nazvanom prelu, selu il sedeljki".
Smatralo se, dakle, da je tradicionalna seoska zabava, potom i gradska, poznata kao prelo ili poselo, zloupotrebljena, i da se pretvorila u rđav običaj, jer "daje povoda k svađama, bijenju međusobnom i samome ubistvu".
Stoga se, po kratkom postupku, strogo zabranjuje muškim licima na prelo dolaziti i onde s ženskima sastajati se. Kako je prelo bilo ne samo način da se uz rad i u veselom društvu prekrate duge noći, naročito zimi, nego je mnogim siromašnim ženama pružalo priliku da češljanjem vune, pravljenjem pređe i drugog ručnog rada ponešto i zarade, Miloš je dozvolio tim trudbenicama "na prelu sastajati se".
Ali, one su bile dužne prelo držati bez muškaraca. I to isključivo u kućama, a ne po polju, gde su se prela preselila, što je davalo "veću priliku k bludodejaniju, pevankom i vriskom svojom susedne umorne ljude, želeći od truda svoga noću otpočinuti, uznemiravali". Naravno, ukaz se završavao i pretnjom stroge kazne za onog ko ga prekrši, s tim da nije navedeno kojom, niti postoji izveštaj koliko su ove mere zaista bile delotvorne.
Babin bordel
Neki Radovan Katanić iz Beograda požalio se knezu Milošu 27. jula 1822. godine kako je dao svoju kafanu pod zakup nekoj baba Petriji i kako je ta baba u početku pošteno i lepo radila, "ali od pre dva meseca taki je započela kurve dovoditi i pod Turke odvoditi u mojoj kući. Ja sam dosta puta bio psovan od mojih komšija zbog njenog nevaljalstva, i njoj sam govorio da se toga posla mane. Na to je ona odgovorila da ona ne može kurve oterati iz mehane."