Mesec večna zagonetka
Naši preci su voleli mesečinu jer im je ona osvetljavala noćnu tamu. Neki su verovali da se na Mesečevoj površini mogu videti razna znamenja, a zemljoradnici su znali da Mesec utiče na setvu i žetvu.
U mnogim školama drevnih kultura Mesec je proučavan da bi se upoznale njegove karakteristike, njegovo kretanje i mene.
Kinezi su otišli dalje, pa su verovali da je Mesec njihova postojbina. Poseban kult gajili su i skandinavski narodi, koji su Mesečeve mene obeležavali na jednom štapu sa četiri lica koga su nazvali Al-Mon-agt. Neki pretpostavljaju da od tog naziva potiče reč almanah, to jest, kalendar, knjiga koja označava dane, mesece, Mesečeve mene, praznike i svečanosti u godini.
Jaguari i lisice
Mrlje na Mesecu su Peruancima ličile na jaguare i lisice, Evropljanima na ljudska obličja, Jakuti iz Sibira i neki narodi Severne Amerike verovali su da te mrlje predstavljaju devojku koja nosi dve kofe vode na ramenima.
Grci su Mesecu u mitologiji dali lik Artemide, ćerke Zevsa i Lete. Osim toga, pominje se i pod imenom Selena, sestre Sunca, predstavljene kako plovi nebeskim svodom u kolima upregnuta s dva konja.
U 6. veku pre nove ere, grčki astronomi su spoznali da je Zemlja okrugla i da se kreće oko Sunca koje je središte svemira, a Mesec Zemljin pratilac. Ipak, bilo je potrebno da prođe još oko hiljadu godina da bi Kopernik utvrdio nove teorije kojima je utemeljio nova civilizacijska saznanja o Zemlji i Kosmosu.