Život u rudniku zlata
- Roditelji su mi početkom sedamdesetih otišli u Sidnej, tamo su mi rođena braća Milorad i Vladimir, ali se porodica posle nekoliko godina vratila u Srbiju i ja sam rođen. Kada su početkom devedesetih ovde počeli problemi, prvo su braća otišla u Pert, a onda su se roditelji sa mnom preselili tamo. Kada sam stigao, nije mi baš bilo lako. Trebalo je savladati novi jezik. Prve godine sam ga intenzivno učio, ali je u razredu od dvadesetak učenika nas 15 bilo iz bivše Jugoslavije pa smo najčešće govorili srpski. Kada sam prešao u australijsku školu, prilagođavao sam se tri meseca jer se tamo govorilo samo na engleskom. Posle dve godine otišao sam na zanat i postao električar - priča 35-godišnji Rakić.
Tenis i ratovi
- Kada kažem da sam Srbin, znaju za Srbiju. Najviše zbog Novaka Đokovića, ali i zbog nekih fudbalera, a neki nas znaju i zbog nesrećnih ratova i raspada Jugoslavije - kaže ovaj momak.
Počeo je da radi u rudniku zlata u Zapadnoj Australiji, 1.800 kilometara daleko od kuće. Sav posao je bio pod zemljom, a Rakić se u dubinu spuštao oko 1.200 metara. Tu je radio do 2013. kada ga je život odveo u Afriku.
- Pojavila se mogućnost da odem u Afriku i budem bliže Srbiji. Ispostavilo se da geografski jesam, ali da zbog loših veza avionom putujem skoro isto kao i iz Perta. Prvo je trebalo da idem u Kongo, ali se situacija promenila pa sam otišao u Južnoafričku Republiku, u rudnik platine Rustenburg. Trebalo je da ostanem godinu dana, ali me posle pet nedelja firma prebacila u Mali, na zapad Afrike. Tu sam bio do marta prošle godine i onda sam prešao u Tanzaniju. Sada radim u rudniku zlata Bulijanhulu, na oko 55 kilometara od Viktorijinog jezera. Tako sam za kratko vreme bio na tri različita kraja Afrike koja je zaista nezaboravna - priča on.
Dok je u Maliju bio u radionici na površini, odakle je po potrebi silazio u jedan od dva rudnika, u Tanzaniji radi pod zemljom. Sada radi na kilometar i po dubine.
- Stanujem u kampu na oko 500 metara od rudnika. Održavam velike mašine koje buše stene, radi se po 12 sati, danju i noću, stalno pod zemljom, a svaki deseti dan je slobodan. Nekada sunce vidim samo dvadesetak minuta dnevno. Dole su kamioni, utovarivači i velika je vrućina. Radna snaga je uglavnom crnačka. Sistem je takav da se šest nedelja radi, pa tri nedelje odmara - priča Lešničanin koji je odmor proveo u Srbiji.
Tanzanija mu se sviđa zbog idealne klime, kaže da leti temperatura ne prelazi 32 stepena. U rodni kraj dolazi kad god može, iako je trenutno od zavičaja udaljen više od 5.000 kilometara.
Hvala tehnologiji
Rakić kaže da je zahvaljujući Vajberu i Skajpu u stalnom kontaktu sa svojima u Pertu i Lešnici.
- Bez kontakta ne bih mogao da budem tako daleko i potpuno odvojen od porodice i prijatelja, koji mi najviše nedostaju. Teško mi je da zamislim kako je bilo našima koji su odlazili u svet kada nije bilo interneta. Ovako se osećam mnogo bolje, a i pratim i šta se dešava u Srbiji - kaže Rakić.
- Lepo je videti prijatelje, familiju, volim da dođem, ali samo na odmor. Za život je najbolje mesto Pert, najopuštenije je i tamo čoveku ništa ne manjka. Ako se zvezde poklope možda i dođem u zavičaj, ali da radim. Australijska kompanija Rio Tinto istražuje nalazište jadarita u dolini Jadra, jedino na svetu, i ovde bi trebalo da otvore rudnik. Ukoliko se to desi, mogao bih raditi tu. To bi bilo idealno, radio bih za australijsku firmu u svom kraju - kaže Rakić koji je u svom dosadašnjem životu spojio tri kontinenta.