"Ja, Hrvat? I dalje sam u šoku!"

- Ni sanjao nisam da će neko izvući takav naslov. Cela priča se zapravo vrti oko mog oca, koji je rođen u Bjelovaru, i to im je bilo dovoljno da me nazovu Hrvatom. Pa, je l‘ sam zbog toga Hrvat? Čak je i on u Bjelovaru samo rođen, a s roditeljima je ceo život proveo u Bajmoku. I vojsku je ovde služio. Da sam hteo, na osnovu toga mogao sam još pre deset godina da uzmem njihovo državljanstvo, ali nikada nisam imao dilemu. Volim Srbiju i to je moja jedina zemlja - kaže Štefanek.

Intervju "Večernjem listu" dao je u Zagrebu, pri poseti mališanima jednog rvačkog kluba.

- Jedno od pitanja je glasilo "da li bi nekada nastupio za neku drugu zemlju", na šta sam ja odgovorio "ni pod tačkom razno". I pored toga, sutra osvane takav naslov! Nisam nacionalista, delim ljude samo na dobre i loše, ali ne mogu da prihvatim da me neko svojata tek tako. Nije u redu. Pritom sam apsolutno zadovoljan uslovima koje imam ovde, primam stipendiju i nikada nisam ni pomislio da se odreknem Srbije.

U Hrvatskoj je, kaže, bio svega četiri puta.

- Prvi put na moru kad sam bio beba, drugi put 2010. s devojkom u Poreču i dva puta u Zagrebu zbog rvanja. Gotovo da nemam dodirnih tačaka s Hrvatskom.

Pritom, zasmetalo mu je i to kako je prenet odgovor na pitanje o Novaku Đokoviću, odnosno o činjenici da je našeg tenisera pobedio u trci za najboljeg sportistu godine.

- Ispalo je kao da se hvalim time, a zapravo je Novak meni dodelio tri boda i direktno sebe poslao na drugo mesto. Pa ljudi, meni je čast da me je Novak uopšte primetio, a tim gestom je pokazao kakva je veličina od čoveka. Meni je taj njegov glas ravan sreći koju sam osetio kada sam postao prvak sveta! Cela priča je jedno loše iskustvo, ali bitno mi je da je istina izašla na videlo - zaključio je Štefanek.