So protiv demona

Mačka je jedina životinja koja se ne pominje u Bibliji, a kletvu na crne mačke bacila je Sveta stolica još 1547. godine i ona stoji do danas. Naime, u starom Egiptu boginja Bast bila je crna ženka mačke, pa su još rani hrišćani, nastojeći da unište sve tragove starih religija u koje su ranije verovali, počeli da uništavaju crne mačke i žene koje su o njima brinule, proglašavajući ih vešticama. Crna mačka koja vam pređe preko puta, prema hrišćanskom verovanju je zapravo demon koji na tom putu stvara zlu prepreku koja čoveka odvaja od Boga i sprečava ulazak u raj.

Stariji ljudi neće nikada otvoriti kišobran još u kući, pre nego što izađu na kišu, jer to znači prizivanje nesreće, koja postaje još veća ukoliko se kišobran otvara noću. Naime, otvori li se kišobran prerano, u zatvorenom prostoru, njegovom vlasniku bi mogle da se na glavu, u vidu kiše, sruče sve nesreće ovog sveta. Koreni ovog verovanja kriju se u drevnim vremenima kada su se kišobrani, ili naprave nalik današnjim kišobranima, koristili prvenstveno kao zaštita od sunca. Tako bi njihovo otvaranje u zatvorenim prostorijama značilo uvredu boga Sunca, a posledice su mogle da budu stravične.

Nesreću donosi i prosuta so. Onom kome se to ipak dogodi, valja da uzme malo preostale soli i ponovo je baci, ali preko levog ramena. Ovo verovanje je staro koliko i ljudsko saznanje koliko mu je so dragocena, i zato se i veruje da prosipanje takve dragocenosti donosi nesreću. Rimljani su svoje vojnike plaćali solju, a još iz tih vremena koristi se u medicini, pa kao način da se sačuva hrana, naročito meso. So je, takođe, bila zastupljena u raznim magijskim ritualima, za blagosiljanje i teranje zla. Odatle i njeno bacanje preko levog ramena kojem je svrha teranje demona koji iza ramena vrebaju.

Veruje se da ko ima crnog bibera i soli u cipelama ne može nagaziti ničije zlo, a ko stavi soli i crvenog bibera u sva četiri ćoška kuće, magija mu ništa ne može.