Žestoka bitka za migrante
Kako ističe "Standard", ciljanu kampanju sprovodi recimo Socijaldemokratski privredni savez (SWV) u Beču.
"U brojnim kineskim restoranima se dele njihovi informativni flajeri na kineskom jeziku, a srpsku zajednicu animira Luka Marković", navodi list i podseća da je Marković prethodno napustio Slobodarsku stranku Austrije i pridružio se socijaldemokratama.
"Standard" ocenjuje da se crveni (socijaldemokratska frakcija) tradicionalno dobro kotiraju kod turskih privrednika, koji su veoma zastupljeni u trgovini (pijace, elektronska roba i tekstil).
Šapatom se priča da upravo kandidatura za Socijaldemokratski privredni savez može da bude od pomoći kada su potrebne dozvole za pijacu.
List prenosi izjavu direktora Peko Baksanta koji kaže da je svestan da među turskim kandidatima ima onih koji imaju konzervativan pogled na svet, ali da ih radije priključuje svom taboru nego što bi ih prepustio drugim frakcijama.
List dodaje i da u Privrednom savezu Narodne partije (Wirtschaftsbund) ima primedaba na turske kandidate, koji su bliski predsedniku Erdoganu. U Privrednom savezu narodnjaka ističu da žele podjednako da se obrate svim grupama.
Stranka Zeleni, prema "Standardu", cilja na slovačke negovateljice, čiji je broj u snažnom porastu. Od 50.000 pripadnika ove strukovne grupe, njih 26.000 dolaze iz Slovačke, a 16.000 iz Rumunije.
Više i manje važne struke
"Standard" ocenjuje da se i pored sve većeg broja pojedinaca samostalnih privrednika u sastavu privrednog parlamenta neće mnogo toga promeniti što se pripisuje Zakonu o izboru komore. U tom kontekstu se navodi primer Beča gde u komercijalnoj strukovnoj grupi i grupi konsaltinga ima gotovo 75.000 preduzetnika, što odgovara udelu od 70 procenata svih sa pravom glasa. Ove dve strukovne grupe međutim imaju samo 31 procenat mandata. Na drugoj strani ima strukovnih grupa poput industrije ili banaka, kojih u Beču ima samo 780 s pravom glasa, ali predstavljaju 30 procenata mandata. Ovakav raspored snaga je rezultat izbornog uređenja Privredne komore u kome postoji hijerarhijska lestvica privrednih sektora načinjena po njihovoj važnosti. Tako da jedan glas za neku frakciju koji dolazi iz važne strukovne grupe važi mnogo više nego glas iz grupe koja ne zastupa mnogo mandata pa samim tim i manje važna.