Zašto prokišnjava srpska kultura (4): Direktoru otkaz jer je zakasnio
Zato se neretko događa da sa čela neke institucije bude sklonjen neko ko je dao veliki doprinos kulturi da bi bez objašnjenja bio postavljen drugi direktor, pa se na srpskoj kulturnoj klackalici sa svakim novim parlamentarnim izborima ređaju razna poznata i nepoznata imena iz sveta kulture. O delu tih kulturnih igara bez granica pričaju bivši direktori muzeja, sagovornici "Vesti" koji su nedavno smenjeni, a da nisu ni bili imenovani.
Bivši direktor Etnografskog muzeja Miroslav Tasić u v.d. stanju bio je 13 meseci da bi ga ministar kulture Ivan Tasovac smenio juna prošle godine. Mada je 17 godina bio i član Upravnog odbora, ne samo da je sklonjen, već je pet meseci kasnije, u novembru prošle godine dobio otkaz, nepune dve godine pred penzionisanje. Obrazloženje je, kako objašnjava, da je zakasnio na posao, pa u 64. godini života ostao bez posla. Da paradoks bude veći, smena je Tasiću stigla samo nekoliko dana pošto je Etnografski muzej dobio nagradu esnafskog udruženja Muzejsko društvo Srbije "Mihajlo Valtrović" za najbolje rezultate.
Dole seoski dani
- Državni sekretar u Ministarstvu kulture postavio mi je pitanje šta mi je trebalo da mošti Milunke Savić prebacujem u Aleju velikana. To sam doživeo kao da Srbija ne sme da ima istoriju i kulturu, kao i izjavu ministra na jednom od sastanaka da će ukinuti sve organizacije seoskih dana po Srbiji - priča Živković.
Tasić kao krivca za stanje u srpskoj kulturi imenuje politikantsvo.
- Kultura trpi zbog političara jer je na repu interesa vlasti i kratkoročni ciljevi su ispred dugoročne strategije. Nažalost, malo je kod nas razumnih ljudi koji se nešto pitaju o kulturi, a više autističnih koji se rukovode samo ličnim i partijskim interesima - objašnjava naš sagovornik.
On kaže da je kao dugogodišnji deo tima Etnografskog muzeja znao situaciju i potencijale ove kulturne ustanove.
- Otvorio sam muzej širokim masama, produžetkom radnog vremena od 10 do 17 sati, na 22 časa uveče, kako bi mogli da ga posete i oni koji rade do pet popodne. Od tada je bio stalno pun - priča Tasić.
- Organizovao sam 27 izložbi za godinu dana. U muzeju je gostovala izložba "Svakodnevni život u Alžiru", a mi smo uzvratili postavkom "Svadba u Srbiji" u prostoru od 700 metara kvadratnih koju je u Alžiru otvorio njihov ministar kulture.
Tasić ističe da je među brojnim izložbama tokom njegovog kratkog v.d. mandata otvorena i izložba "Njegoševa kapela na Lovćenu" povodom dva veka od rođenja ovog velikana. Kako bi muzej ponudio što više sadržaja, otvorena je i prodavnica suvenira, i knjižara i kafe s pogledom na Studentski trg i pristupačnim cenama pića, upola manjim nego na drugim mestima.
- Tako smo privukli ne samo Beograđane, već i turiste, ali i brojne studente i približili im istorijsko i kulturno nasleđe - kaže on.
Tasić je verovao da će i karijeru završiti na mestu gde je proveo tolike godine, očekivao je hvala za sve urađeno, ali je umesto toga dobio šut kartu. Dodaje da mu je pre otkaza oduzet mobilni telefon i ukinuto mu je zdravstveno osiguranje.
- Ja sam sa mesta državnog sekretara u Ministarstvu kulture postavljen za direktora muzeja odlukom Upravnog odbora u kojem su istaknuti kulturni radnici. Bio sam više od godinu dana vršilac dužnosti, a onda je imenovana nova direktorka koja nema iskustva na rukovodećem položaju - objašnjava Tasić.
Zašto prokišnjava srpska kultura:
O igrarijama Ministarstva kulture Srbije sa razrešenjima i imenovanjima govori i bivši direktor Istorijskog muzeja Srbije Miroslav Živković, koji je tu ustanovu vodio kao vršilac dužnosti od novembra 2012. do sredine juna 2014, kada je smenjen. Sve što se događa u ovoj i drugim ustanovama kulture u Srbiji, Živkoviću deluje kao nečiji namerni naum da se uništi kultura i istorija srpskog naroda.
- Upravni odbor me je imenovao i čekalo se da to prođe na sednici Vlade Srbije, ali do njih nije ni stiglo, a rok za imenovanje je prošao. Naši naslednici su na pozicije direktora postavljeni brzopotezno, u roku od mesec dana - objašnjava Živković.
Tvrdi da je po dolasku na rukovodeću poziciju zatekao Istorijski muzej u veoma lošem stanju i odmah prionuo na posao. Osim rekonstrukcije velikog dela galerijskog prostora, kako kaže, za njegovo vreme je obnovljen deo centralnog depoa, renoviran centralni deo muzeja, kompletno završena leva strana ustanove i restauriran nameštaj.
- Organizovano je više izložbi u unutrašnjosti, a broj posetilaca sa 1.000-1.500 povećan na desetine hiljada, dok smo prihode uvećali za 1.000 odsto - navodi Živković.
Izrađeni su i suveniri za prodaju, što je Istorijskom muzeju donelo i nove prihode
Ističe da nije stigao da uradi reviziju eksponata, pa postoji bojazan da stanje ne govori da su svi eksponati na broju. A o tome da muzej vrvi od rođačkih i zemljačkih veza, kaže, ne treba mnogo ni da priča.
Orden za muzej
Najznačajnija izložba u vreme dok je Živković vodio muzej jeste izložba o srpskim dinastijama "Karađorđevići i Obrenovići", koja je publici predstavila brojne eksponate vladarskih porodica i dočarala njihov život.
- Ponovo sam otvorio vrata Miloševog konaka i to je jedino mesto koje je svečano otvorio premijer Aleksandar Vučić, dok je predsednik Srbije Tomislav Nikolić u renoviranom muzeju otvorio izložbu o dve novovekovne srpske porodice vladara i 2013. nam dodelio Sretenjski orden - priča Živković.
U ime naroda
Iako brojke govore da je izložba "U ime naroda" Istorijskog muzeja Srbije najposećenija, Ministarstvo kulture to negira.
- Posle te postavke sam otišao, a moja naslednica koja je bila jedini kandidat na konkursu, koji je pravljen tako da je samo njena slika falila, organizovala je izložbu 100 godina Prvog svetskog rata koju sam inače planirao kao najveću ikada u istoriji muzeja. Poseta je minimalna jer je koncept loš - priča Živković i dodaje da je nova direktorka na divlje u Miloševom konaku otvorila kafanu koju je inspekcija zatvorila.