Sreda 25.02.2015.
15:03
Vesti

Bircuz za elitu

wikimedia.org
Kafana Dardaneli

Rušenje se pretvorilo u opštu žalost. Nemoćni da bilo šta učine, građani su gledali kako pred njihovim očima iščezava jedno vreme.

Dardaneli nije bila elitna kafana, mada je na kraju zapamćena kao zborište intelektualne elite. Nalazila se u prizemljuši na mestu današnjeg Narodnog muzeja, na glavnom gradskom trgu, licem okrenuta spomeniku knezu Mihailu Obrenoviću.

Otvorena je 1855. godine i pripadala je Turčinu Arif-begu, rodom iz Užica. Turčin je posle 1862. prodao kafanu Kosti Ivkoviću, ocu poznatog beogradskog lekara i političara. Prethodno ju je davao u zakup, ali zakupci u kafanu nisu uložili ni ekser. Na sredini plehana furuna u koju su sami gosti ubacivali drva, čunak je prolazio celom tavanicom i izlazio u dvorište, a okolo stolovi bez stolnjaka.

U to vreme u kafanu su dolazile jedino patroldžije, piljari i sitni trgovci. Zakupac Mita Ristić zvani Ćora prvi je odrešio kesu i renovirao kafanu dajući joj izgled kakav je imala sve do rušenja. Posle otvaranja Narodnog pozorišta 1869. ovde su počeli da se okupljaju glumci. Za njima su pristigli književnici, pa tumači dnevne politike... Čim je obnovio kafanu, Mita Ćora je saopštio piljarima i patroldžijama da od dreždanja i pljuvanja po podu nema više ništa.

- Ili da se dovedete u red, ili ovamo da niste ušli, je l' jasno - upozorio ih je. Srce mu je bilo puno kada su u kafani počeli da se okupljaju glumci. Uskoro su za njima pristigli i književnici. Dardaneli su tako postali zborno mesto beogradskih intelektualaca. U kafani su se vrzmali i oni koji su smatrali da su talentovani, ne bi li od poznatih književnika iskamčili savet ili preporuku.

Na čokanj protiv treme

Pre predstave u Narodnom pozorištu, a nekad i između činova, skoknuli bi glumci do "Ćore", kako se od milošte nazivala kafana Dardaneli, da s nogu popiju čokanj rakije mučenice i tako se obračunaju sa tremom. A posle predstave, često su tu i ponoć dočekivali raspravljajući o ulogama.

2020 © - Vesti online