Utorak 24.02.2015.
08:15
S. M. Tomić - Vesti

Zašto prokišnjava srpska kultura (2): Muzeji bez kamera i alarma

A. Čukić
Muzej se popravlja već sedam godina: Muzej savremene umetnosti

Jedan od autora, mr Dragana Martinović, teoretičar umetnosti i medija, kaže da je još sedamdesetih godina prošlog veka ustanovljeno da je u Srbiji postojeći muzejski prostor nedovoljan, i mada su napravljeni neki pomaci do danas nije rešeno pitanje rekonstrukcije velikih muzeja kao što su: Etnografski muzej, Muzej grada Beograda, Istorijski muzej, Muzej primenjene umetnosti...

- Muzej primenjene umetnosti i danas plaća kiriju porodici Čelebonović. Bilo je reči o tome da se naprave depoi nekih muzeja u Beton hali, ali do danas to nije rešeno. Kod nas se nekako sve sporo rešava i traje godinama. Ministri kulture se brzo smenjuju, a problemi ostaju isti. Svi direktori muzeja nam se žale da dobijaju malo novca i tu očekuju pomoć države kao po nekoj navici. Nije svuda tako, imamo primere zaječarskog i zrenjaninskog muzeja gde ljudi fantastično rade, ali je tužno kad dobiju poziv da odu u inostranstvo i predstave svoje blago, a ne mogu da odu jer ne mogu da dobiju dozvole ili nemaju za to novca - objašnjava Dragana Martinović.

Istraživanje zavoda, a slika je manje-više ista i danas, pokazalo je da u Srbiji ima 88 muzeja u užem smislu (ne računajući zbirke i muzeje koji su u sklopu drugih muzeja ili institucija), a podatke su dostavila 74 muzeja.

Troškovi održavanja

Čak 76 odsto muzeja nalazi se u zgradi koja je kulturno dobro. U najvećem broju slučajeva muzeji su dobili zgrade koje su bile namenjene nekoj drugoj funkciji. Narodni muzej je smešten u palatu Uprave fondova, Etnografski muzej u nekadašnjoj Berzi, a Muzej primenjenih umetnosti u porodičnoj kući. Te zgrade ne samo da nisu namenski građene, već kao spomenici kulture imaju velike troškove održavanja, koje ove ustanove, s obzirom na svoje budžete, ne mogu da podnesu.

A. Čukić
Dragana Martinović, teoretičar umetnosti i medija

- Ustanovili smo da je u periodu od 2003. do 2009. godine četiri muzeja u Srbiji prestalo da radi, a da je muzejski fond u potpunosti osiguran u 23% muzeja, delimično je osiguran u 24% muzeja, dok uopšte nije osiguran u čak 49% muzeja. Znači, srpska kulturno-istorijska blaga nisu dovoljno zaštićena, čuvana niti su osigurana u svakom drugom muzeju! Alarm u slučaju krađe ima samo 37% muzeja. U proteklih 10 godina celokupna revizija obavljena je samo u 38% muzeja. Kao veliki problem pokazali su se depoi, koji su u većini muzeja improvizovani i neosposobljeni za zaštitu, te nedovoljno opremljeni. Pokazalo se da neki muzeji uopšte nemaju namenske prostorije za čuvanje muzealija, dok od 62 muzeja jedan deo njih ima depoe u okviru glavne muzejske zgrade, a drugi deo i van nje. Svima je jasno da što su uslovi za smeštaj muzejskih predmeta gori, to je neophodnija konzervacija i restauracija postojećeg materijala - upozorava Dragana Martinović.

- Samo pet muzeja 2009. godine je imalo ugrađen sistem za video-nadzor, dok je ipak najteže suočiti se s činjenicom da samo 14 muzeja ima plan evakuacije za zaposlene i posetioce, a još 14 njih plan evakuacije za kolekcije.

Sutra - Zašto prokišnjava srpska kultura (3): Čiji si ti, mali

2024 © - Vesti online