U Srbiji krvi i za bacanje?
Tako je, prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, prošle godine uvezeno imunoglobulina i albumina u vrednosti od oko 8,8 miliona evra!
Potreba za tim uvozom ne bi postojala da nacionalni Centar za frankcionisanje ima novu opremu i povećan kapacitet. Umesto da država uloži u novu opremu, sredstva su u proteklih pet godina izdvojena za "zamenu stolarije i obloga za podove i zidove primenom odgovarajućih materijala koji se koriste za izradu takozvanih belih soba"!
Drugi problem je što građani Srbije koji redovno slušaju apele nadležnih da daju krv, sada preko medija dobijaju podatke da se neobrađena plazma baca.
- Naši kapaciteti ne omogućavaju da se preradi sva količina prikupljene plazme u Srbiji, potvrđeno je "Vestima" u Institutu za transfuziju.
Od ukupne količine prikupljene humane plazme u zavisnosti od potreba klinika, na godišnjem nivou se preradom proizvode u stabilne lekove iz krvi oko 20 do 30 odsto. Ostali smo, međutim, bez odgovora koliki je deo koji se ne obradi i da li je tačno da se određena, čak polovina prikupljene količine, baca?
U Institutu, međutim, ističu da se plazma čuva u strogo kontrolisanim uslovima na minus 20 stepeni dve godine, a da na minus 25 taj rok čuvanja je i tri godine, tako da ono što se ne preradi u tekućoj, obradi se naredne godine.
S druge strane, prema pisanju vojvođanskih medija, izveštaj inspekcije Ministarstva zdravlja pokazao je da je prošle godine, samo u julu, Zavod za transfuziju krvi Novi Sad bacio 823 jedinice plazme za frakcionisanje uzetih od dobrovoljnih davalaca krvi!
Poslovna tajna?
Humanitarno udruženje dobrovoljnih davalaca krvi iz Novog Sada zatražilo je od Instituta za transfuziju krvi Srbije odgovore na pitanje o načinu čuvanja, prerade i uništavanja krvne plazme za frakcionisanje, ali im je umesto odgovora stigao dopis da ne mogu da im odgovore jer se radi o - poslovnoj tajni. Uključio se i Poverenik za informacije od javnog značaja, pa bi ovih dana trebalo da se reši enigma - da li građani, među kojima su i davaoci krvi, imaju pravo da znaju šta se sa tom krvi radi i gde i kako ona završava?
U Institutu za transfurziju krvi Srbije kažu da kod njih nijedna jedinica plazme nije uništena.
- Nemamo podatke, niti saznanja o tome da li se 50 odsto krvne plazme uništava, niti nam je poznato da li se i koliko plazme uništava, osim u slučaju koji smo saznali preko medija, a odnosi se na pokrajinski Zavod i tiče se te 823 jedinice plazme - kažu u Institutu.
Svojevremeno je predsednica organizacije Doktori bez korupcije Dragana Jovanović takođe upozoravala da zbog neadekvatne opreme i transfuziološke službe Srbija daje milione evra za uvoz krvnih produkata. Pa tako su se hemoglobin, globulin i ostali derivati krvi uvozili iz Austrije, Nemačke, Švajcarske, pa čak i iz Indije!
Zabrana i uvoza i izvoza
Kako nam je rečeno u Institutu za transfuziju krvi, prema važećoj zakonskoj regulativi u Srbiji je zabranjen i uvoz i izvoz humane plazme, a uvozni lekovi koji se dobijaju iz humane plazme kontrolišu se u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije. Inače, svetski trend je da se lekovi proizvode iz plazme lokalnih davalaca zato što nacionalni preparati imaju prednost zbog podudarnosti antitela koja se nalaze u domaćoj populaciji.