Ujedinili se dužnici jugo-zemalja
Marko Vasić iz srpskog Udruženja Efektiva ističe da banke u regionu imaju iste predloge za rešenje problema, što pokazuje da su u koordinaciji, zbog čega su i udruženja iz zemalja bivše SFRJ, izuzev Makedonije, rešila da se udruže.
- Izaći ćemo sa zajedničkim predlogom "uzmi ili ostavi" pa ukoliko ne reaguju krećemo u istovremene proteste ispred zgrada vlada, centralnih ili banaka kojima vraćaju kredite - kaže Vasić za "Vesti" i ističe da udruženja iz regiona koja su u svakodnevnoj komunikaciji, dobro sarađuju i lako se dogovaraju.
Razorene porodice
Sa prezaduženim građanima svakodnevno je na vezi Marijan Petruša, aktivista iz Hrvatske zadužen za Varaždin i Sisak. On ističe da su mnogi morali u pečalbu trbuhom za kruhom da bi isplatili kredite.
"Razgovarao sam sa gospodinom koji je uzeo kredit u iznosu od 150.000 švajcarskih franaka i morao je da ode u Grčku na rad da bi uspevao da isplaćuje rate. To pokazuje da su banke razorile mnoge porodice i da se moramo zajedničkim snagama boriti da spasavamo ljude", kaže Petruša za "Vesti".
Problem zaduženih je, objašnjava on dug koji je toliki da je postao besmislen, jer koliko god građani uredno isplaćuju rate, sve je veći, a franak raste, pa su prepušteni na milost i nemilost bankama.
- U Srbiji su grčke banke i austrijska Hipo najnižim kamatama privukle klijente, a onda kroz nekoliko meseci njihovim drastičnim povećanjem sa 3,9 na 6,9 odsto krenule u šišanje ovaca. Te banke su se posvađale sa bankama koje su radile po zakonu i pošto su problematične i nemaju sredstva da isprave problem, opstruiraju sistemsko rešenje. Dug treba da bude konvertovan u evro po kursu na dan isplate kredita, čime bi se te banke odrekle ekstraprofita i uzimale samo profit - kaže Marko Vasić.
Vasićeva rata je u evrima sa 350 porasla na 560, a u vrlo sličnoj situaciji je koordinator hrvatske Udruge Franak Denis Smajo koji kaže da se zadužio sumom u evrima od 72.000, a posle osam godina redovnog plaćanja rata duguje 90.000 evra i ne zna šta će biti u narednih 18 godina koliko još mora da vraća kredit.
- Sa udruženjima u regionu smo svakodnevno na vezi i razmenjujemo sudske presude i materijale kako bi ustanovili kako i šta dalje da radimo, a spremamo se i za kaznene prijave čelnika banaka, pošto sve to izgleda da je organizovani kriminal - kaže za Smajo za "Vesti".
Sudbine zaduženih u francima su, prema njegovim rečima strašne, jer su ljudi prepušteni sami sebi, zbunjeni i ništa ne preduzimaju, pa im zbog lihvarskih kredita dolaze policija i sud da ih deložiraju.
- Iz Hrvatske je zbog teške situacije poslednjih meseci otišlo 20.000 mladih, među njima i dužnika u francima i u inostranstvu otvaraju podružnice firme. Lihvarskim kreditima je uništen naš srednji sloj, zbog čega cela država pati - objašnjava Smajo.
Građani Srbije i BiH, prema rečima Kemala Durakovića, predsednika udruženja Švicarac iz BiH, u gorem su položaju, jer njihove zemlje nisu kao Hrvatska u EU, pa im je i odlazak na rad tamo mnogo otežan.
- Zbog čitave situacije, više od 90 odsto ljudi ne samo u BiH, nego u regionu ne može da vrati kredite u francima, pa ćemo osim zajedničkog delovanja udruženja, zajedno pozvati institucije u našim zemljama da se više uključe u rešavanje naših problema - kaže Duraković za naš list.
- Udruženje Švicarac raspolaže sa mnogo dokaza o kriminalu, pa idemo na totalni poraz banke i izlazak pravde na videlo. Te dokaze i presude po tužbi građana protiv Hipo banke kojima sud sve vraća u početno stanje, razmenjujemo sa udruženjima u ostalim zemljama u okruženju i tako pomažemo jedni drugima. Nećemo stati, idemo do kraja, do pobede - poručio je Kemal Duraković.
Pročitajte još:
* Umesto o švajcarcima, guvernerka o držačima za noge
* Kredit u francima? Teško do rešenja
* NBS prepustila dužnike u švajcarcima bankama na milost i nemilost