Provincijski hoteli privlače strance

Nudili su vam posao u inostranstvu, a vi iako ste mladi, odlučili ste da vodite hotel u rodnoj Bajinoj Bašti...

- Izgradnju hotela finansirali su moji roditelji Vinka i Dragan Stamenić od ušteđevine zarađene u Sloveniji i pomoću kredita Fonda za razvoj. Moji roditelji 19 godina radili u Sloveniji, gde su ispekli ugostiteljski zanat. Početkom devedesetih kada je bivša zemlja pukla po avnojevskim šavovima, zbog srpskog porekla morali su da napuste deželu i da se vrate u zavičaj.

Kako su se snašli u zavičaju?

- Uzimali su pod zakup poznate bajinobaštanske restorane, imali su i pekaru na glavnoj ulici, da bi 2007. godine kupili Ineksov restoran. Srušili su postojeći objekat i posle sedam godina izgradili su hotel sa jedanaest apartmana i tri sobe.

Zašto niste ostali u inostranstvu?

- Rođena sam u Ljubljani pre 30 godina, osnovnu školu sam završila u Bajinoj Bašti. Srednju pravnu i Fakultet za menadžment u Beogradu. Mogla sam da se vratim u Ljubljanu gde su mi ponudili posao u Krškom. Mogla sam da radim i u osiguravajućem društvu, ali sam izabrala rodni kraj, verujući da prosperitet može da se obezbedi i u provinciji. Naše hotelske usluge su jeftine za strance i zato su sve češće naši gosti.

Šta ima da ponudi Bajina Bašta?

- Reka Drina i obližnja Tara privlače lovce, ribolovce, sportiste i razne zaljubljenike u prirodu, posećuju Mokru Goru, Višegrad, Zlatibor, Zlatar, Zlatarsko jezero... Mnogi su se začudili kad sam se vratila u majčin i očev zavičaj. Veliki broj mojih školskih drugova i drugarica su napustili Bajinu Baštu, a od mene su tražili pomoć i savet kako da napuste zemlju i oni koji imaju dobar posao i pristojnu zaradu. Ja sam mislila drugačije i srećna sam zbog toga.

Šta vas je motivisalo da ostanete?

- Posao koji radim ispunjava mi i dušu i srce. Na Zapadu se bolje živi, mladima se nude razne šanse jer je društvo razvijenije, ali mi mladi ljudi moramo se boriti u zemlji, raditi i stvarati ovde, preuzimati odgovornost i inicijativu za napredak zemlje.