Učiteljica Emina putuje 40 kilometara zbog jednog đaka
Goran je učenik četvrtog razreda i kada u septembru krene u matičnu školu "Svetozar Marković" u Brodarevu, njegova učiteljica Emina moraće na tržište rada. Na školsku zgradu u Gornjim Stranjanima biće stavljen katanac jer u selima na padinama Jadovnika više nema dece stasale za đačku torbu.
Učiteljica Emina Čokić je majka bebe Lejle, a rad u Gornjim Stranjanima joj je prvo zaposlenje. Eminin radni dan počinje tačno u šest ujutru, kada svojim četvrt veka starim "golfom", koji je tek koju godinu mlađi od nje, polazi na put pun neizvesnosti.
- Nekada sa mnom iz Prijepolja, brinući da li mogu sama, pođu moj suprug ili majka. Jer muka je kada sneg zaveje poslednjih desetak kilometara makadama kroz planinske vrleti, pa se "golf" zaglavi u smetove i moram pešice do škole. Zato me u snežnom danu, da ne bih mnogo pešačila, s "ladom novom" na pola puta obično čekaju školski kurir Blagoje Avramović i njegov sin, a moj đak Goran - priča učiteljica Emina.
Đačku učionicu u pustoj trospratnoj školskoj zgardi zimi nije lako zagrejati. Zbog toga prvi čas, dok školski poslužitelj Balgoje loži vatru u furuni, učiteljica Emina i đak Goran rade fizičko, jer su im ruke u putu promrzle, pa ne mogu da drže olovku. Škola u Gornjim Stranjanima je inače svojevremeno bila osmorazredna i imala je 800 učenika.
- Volim svoj posao, a i đak Goran je dobro dete, pa mi put ne pada teško - kaže učiteljica Emina.
Hvali je i selo
"Učiteljica Emina Čokić je vrstan pedagog i divna i vaspitana mlada žena i šteta je što u Gornje Stranjane nije došla pre da radi već sada kada se škola zatvara. Hvali je i selo, jer starijim meštanima mnogo znači kada ih poveze usput ili im iz Prijepolja donese lekove i namirnice koje naruče", kaže Blagoje Avramović, školski kurir i otac jedinog đaka.