Zašto u Srbiji ima sve više brutalnih ubistava?
Prve nedelje februara u Mirijevu pronađeno je isečeno telo Draga Mašulovića. Nakon samo dve nedelje u Batajnici mačetom je ubijen trridesetpetogodišnji čovek, a pre dva dana u Beloj Crkvi pronađeno je iskasapljeno telo Pavela Anke.
- Naročito je problem muškarac koji je ubio čoveka sa mačetom, jer kad je pošao sa mačetom, on je već pokazao jedan simptom nekog ko živi u nekom svom svetu i potreban mu je bio bilo ko. Znači on nije ciljano išao na čoveka kojeg je ubio. On bi i dete ubio i nekog svog verovatno, zato što je on tog momenta bio izvan kontrole. Oba slučaja karakteriše jedna patološka forma koja je psihijatrijskog tipa, to je poremećaj ličnosti, u jednom slučaju manijakalno, a za drugi nemam dovoljno podataka -kaže Zlatko Nikolić, kriminolog.
I prethodnih godina, kako u Beogradu tako i u Srbiji, bilo je napada hladnim oružjem.
2007. godine kineski državljanin u Knez Mihailovoj ulici nasrtao na prolaznike kuhinjskim nožem, a 2013. šesnaestogodišnji dečak povređen je u grupnoj tuči u Novom Sadu kada ga je jedan od napadača isekao mačetom.
Broj ubistava, ali i napada hladnim oružjem, u Srbiji iz godine u godinu se povećava. A za mnoge prva asocijacija je da su počinioci ovako svirepih ubistava duševni bolesnici.
- Nije uvek reč o teškom duševnom oboljenju mada je to najčešće prva asocijacija. Naime statistike su dokazale da među počiniocima teškim krivičnih dela protiv života i tela ima najmanje duševno obolelih pacijenata i taj procenat se kreće od 10 do 20 odsto. Ono što je karakteristično za ljude koji počine ovakav zločin, najviše je verovatno da pripadaju kategoriji poremećaja ličnost i- smatra Ivana Stašević Karličić, upravnica Urgentne psihijatrijske službe "Laza Lazarević".
Iako, čini se, u porastu, još je broj ubistava počinjenih hladnim oružjem višestruko manji od broja ubistava počinjenih vatrenim.