Užas srpskog zdravstva: Zašto u Srbiji pucaju skalpeli tokom operacije?
- Zbog svega toga procedura se previše prolongira. Ako ostane ovakav sistem moraćemo da trebujemo lekove nekoliko meseci ranije, što nije dobro. Naš je zahtev da se rok za prijavu smanji na sedam dana - kaže Miljko Ristić, direktor KCS.
Zoran Radovanović, direktor KC Niš objašnjava da je problem sa javnim nabavkama i to što mnogi nude jeftinije, ali manje kvalitetne lekove i medicinsku opremu iz Indije i Kine.
- Ako nam tri para rukavica pukne tokom operacije, ako nam pucaju skalpeli, a hirurški konac je neupotrebljiv, to što je cena niža ništa nam ne znači. A ako u toku tendera skreneno paznju na to, zamera nam se subjektivnost komisije, a ne radi se o tome, mi samo hoćemo kvalitet - kaze Radovanović.
Ministarstvo zdravlja nastoji da ne bude nestašice lekova u Srbiji i da svaki građanin ima mogućnost da se leči najsavremenijim lekovima, rekao je državni sekretar Ministarstva zdravlja Berlislav Vekić, navodeći da će morati da se menja Zakon o javnim nabavkama zbog problema koje zdravstvo ima na tom polju.
Na konferenciji “Farmacija: izazovi i perspektive 2015″, koju organizuje NIN Fokus, a partneri su Hemofarm i Tanjug, Vekić je naveo da je ministar zdravlja Zlatibor Lončar pokrenuo temu promene Zakona o javnim nabavkama jer su javne nabavke veliki kamen spoticanja u zdravstvu.
On je objasnio da u oblasti javnih nabavki u zdravstvu ima problema, jer kad je reč o nabavci medicinskih aparata, određeni tenderi moraju da se ponavljaju tri, četiri ili pet puta.
- To su objektivne okolnosti sa kojima se suočavamo trenutno u Ministarstvu zdravlja. Želimo da građani širom Srbije ne osete nestašicu lekova ili bilo kog drugog medicinskog aparata koji je neophodan za adekvatno lečenje - rekao je Vekić.
Govoreći o farmaceutskoj industriji, Vekić je istakao da u Srbiji situacija po tom pitanju nije sjajna, kao ni kad je reč o prometu.
Vekić je kazao da smo u 2011. godini zabeležili smo promet od 707 milijardi dinara i da 30 odsto teritorije Balkana potpada pod srpski promet lekova. S druge strane, u jugoistočnoj Evropi zastupljeni smo sa svega šest odsto.
- Zabrinjavajući je podatak da tri fabrike u Srbiji – “Hemofarm”, “Galenika” i “Zdravlje Aktavis” od “celog kolača” uzimaju 80 odsto, a u Srbiji je više od 50 proizvođača farmaceutskih proizvoda.
Prema njegovim rečima, naša šansa je otvaranje generičkih kompanija, budući da u Srbiji na tržištu imamo inovativne, generičke i originalne, odnosno brendirane lekove.
Vekić je precizirao da su inovativni lekovi zastupljeni sa šest odsto, generički sa 56 odsto, a originalni sa 38 odsto.