Tajne Rimskog bunara
Naime, stručnjaci do danas nisu uspeli da ustanove odakle voda navire. Pretpostavke su razne, jedna od njih je da se voda akumulira kroz gornje propustljive slojeve tla, međutim, ova teorija nema odgovor na to da nivo vode u bunaru raste kada nema padavina, a vodostaj Save opada.
Veruje se da su bunar sagradili Austrijanci, početkom 18. veka, ali je okno mnogo starije, tačnije, nema pouzdanih podataka kada je napravljeno. Poznato je da je vekovima korišćen za razne načine. Osim što je služio kao skladište imao je i mračnije namene. U sadašnjosti, bunar je zatvoren za posetioce, a njegova crna zloslutna vrata bude maštu najgorih scenarija koja su se mogla odigravati na tom mestu. Strašnih priča ima mnogo. Veruje se da su, u vreme kada je Srbija bila pod Turcima, kažnjenike žive bacali u bunar.
Pupak sveta
Rimski bunar je velika inspiracija mnogima, pa su neki otišli toliko daleko da tvrde kako je ovo mesto, zapravo, pupak sveta, mesto odakle je Orfej silazio u podzemni svet.
U prošlom veku, kružile su priče da je OZNA svoje neistomišljenike mučila na sličan način. Šezdesetih godina vršena su istraživanja bunara kada su pronađena dva ljudska skeleta. Ali, nikada nije ustanovljeno kome pripadaju. Veruje se da su se tokom vremena, na tom mestu, desila mnogo ubistava, ali i samoubistva. Jedno od njih je misteriozno upravo po tome što leša nije bilo kada su ga tražili, a posle nekoliko dana se pojavio na površini. Niko nema objašnjenje gde se u međuvremenu nalazio. Na taj slučaj se pozivaju oni koji veruju da je bunar, zapravo, podzemnim tunelom, ispod Ušća, povezan sa kulom Gardoš. Neki, pak, misle da tunel vodi u Dunav.
Bilo kako bilo, bunar je zatvoren za posetioce, sablasno zjapi i budi maštu radoznalim prolaznicima. Jer, osim njegovog stvarnog fizičkog postojanja, ništa drugo nije dokazano, pa čak ni sam naziv Rimski bunar, kojim se potpuno pogrešno imenuje njegova namena i poreklo.