Ili slušajte, ili odlazite!
Ovako bi mogao da se sažme sadržaj predloženog "sporazuma" Evrogrupe koji je grčka vlada odbila u sredu uveče posle čega je sastanak 19 ministara finansija evrozone prekinut. Naredni sastanak "poslednje šanse" očekuje se u petak 20. februara.
Kiparski recept
Za Šojblea i Diselbloma dužničke krize treba rešavati kao na Kipru - dugovi privatnih banaka podržavljeni su i prebačeni na poreske obveznike. To je "dobar recept", primenjen delimično i u Nemačkoj: kada banke zarađuju - zarada ide u njihov džep, a kada gube - plaćaju građani. Manipulacija je jasna: "Evo, Grci neće da vraćaju svoje dugove, to znači da morate vi da ih vratite".
Napetost je od tada znatno porasla, jer 28. februara ističe ugovor koji Grčkoj obezbeđuje pristup novcu Evropske centralne banke (ECB).
Ukoliko ne postigne dogovor o prelaznom sporazumu koji će joj obezbediti pristup gotovini u nekoliko narednih meseci, Grčka će se naći u bankrotu i biće prinuđena da izađe iz evrozone. Ovakav ishod predstavljao bi težak udar za evropsku monetu čije bi posledice bile nesagledive i verovatno značile kraj evra.
Uprkos svemu, grčki ministar finansija Janis Varufakis kaže da je optimista jer još uvek očekuje "zeleno svetlo" za prelazni sporazum koji bi Atini dao predah i omogućio da do leta pripremi detaljan projekat za vraćanje dugova sporijim ritmom i sa nižom kamatom, kako svi novi krediti ne bi bili upotrebljavani za plaćanje starih kamata, već i za ulaganje u realnu privredu.
U sredu uveče ne samo da nije postignut dogovor, već je došlo do otvorenog sukoba između Grčke i ostatka evrozone. O tome jasno govore odvojene konferencije za štampu posle prekida sastanka.
Na jednoj je predsednik Evrogrupe, holandski ministar finansija Jeron Diselblom, hladno objasnio da je potreban novi sastanak u petak kako bi se videlo "šta u stvari Grčka uopšte hoće".
Strah od primera Grčke
Najveća briga "eurokratije" u ovom trenutku je svakako da druge zemlje ne pođu primerom Grčke. Antigrčka propaganda je zato Varufakisovo objašnjenje razloga odbijanja predloga evrogrupe izostavila u mas-medijima. Suština sukoba sa Atinom je ideološka, pošto Grci zagovaraju Evropu po meri građana, sa socijalnim programima koji neće dozvoliti da humanitarna katastrofa u kojoj su se našli milioni ljudi - postane samo nebitan procenat.
Na cinizam Diselbloma, reagovao je Varufakis detaljno opisujući dramaturgiju sastanka koji je izgleda pre ličio na diktat, nego na pregovore. Grk je rekao da je uoči sastanka postigao saglasnost oko nacrta sporazuma sa evropskim komesarom za ekonomiju, francuskim socijalistom Pjerom Moskovisijem.
Taj nacrt sporazuma, Diselblom je međutim - jednostavno zamenio novim tekstom iz koga je izbrisana rečenica da je Grčka partner, a uneta ona da se "Grčka obavezuje da neće donositi jednostrane odluke, pogotovu kada su u pitanju poreska politika, privatizacija, reforme tržišta rada, finansijskog sektora i penzija". Pominje se "fleksibilnost" u pogledu sprovođenja "tekućeg programa", onog koji su Grci odbacili na izborima.
Drugim rečima, vraćaju se "Trojka" i njen diktat.
Varufakis je odbacio novi tekst kao "neprihvatljiv i apsurdan", jer po njemu bi ovaj sporazum onemogućio grčku vladu da ispuni ključna obećanja biračima (isplatu najnižih penzija i zaustavljanje humanitarne katastrofe jer tri miliona Grka nema zdravstveno osiguranje).
Ključno pitanje je hoće li nemačka kancelarka Angela Merkel pustiti svog ministra finansija Volfganga Šojblea da i dalje upravlja "evrozonom" kao do sada, ne popuštajući ni u čemu, po formuli "politika evrozone je poražena u Grčkoj ne zato što je loša, već zato što je Grci nisu sporovodili".
