U potrazi za "svojim" sudijama
Odmah je postavljeno i pitanje da li će Srbi imati toliko kadrova i da li će srpske sudije pristati da sude po kosovskim zakonima i donose presude u ime "Republike Kosovo".
Diskriminacija i u prevodu
Posebna tema je po kom i kakvom će zakonu suditi. Istraživanje "Vesti" pokazalo je da ni zločin ni kazna nisu jednako propisani za sve na Kosovu, odnosno da je više od 5.500 grešaka u prevodu Krivičnog zakonika Kosova na srpski, odnosno 2.000 pogrešnih ili izostavljenih prevoda u odnosu na albanski original. Stručnjaci za krivično pravo kažu da je reč o diskriminaciji Srba i dva različita zakona. Slično misle advokati koji zastupaju Srbe pred kosovskim sudovima, objašnjavajući da oni nemaju jednake šanse za odbranu i da su na stotinu puta te "greške" išle na štetu okrivljenog.
Po nezvaničnim informacijama, na Kosmetu, barem na papiru, trenutno ima oko 100 Srba sudija i tužilaca i oko 200 administrativnih radnika. Svi oni primaju, mada većina godinama ništa ne rade, a neki više i ne žive na Kosovu, plate od države Srbije.
Postoje planovi da se oni sada aktiviraju, mada većina sudija ne želi da sudi po zakonima Kosova. Osim toga, plate u kosovskom sudovima su upola manje nego u srpskim.
U Beogradu se razmišlja da Srbija sudijama nadomesti razliku ili da ih, kao policajce, penzioniše po srpskim zakonima, a da im Vlada Kosova isplaćuje sudijsku platu.
O detaljima i kadrovskim rešenjima trebalo bi da se razgovara tokom ove nedelje. Sudije-Srbi uglavnom još ćute i javno ništa ne komentarišu.
Oglasilo se, međutim, Društvo sudija koje smatra da sudije na Kosovu i Metohije imaju Ustavom garantovanu stalnost sudijske funkcije i ona im ne može prestati ukidanjem suda ili nepristajanjem da obavljaju sudijsku funkciju u sudovima van sudskog sistema Srbije.
- Sudski sistem je deo jedinstvenog pravnog poretka i mora biti organizovan u skladu sa Ustavom Srbije - ističe se u saopštenju Društva sudija Srbije i podseća na prethodnu odluku Ustavnog suda Srbije da ovaj sud nije nadležan da oceni ustavnost i zakonitost Briselskog sporazuma i da shodno takvoj odluci Briselski sporazum nije pravno obavezujući akt.
Još se ne zna šta će pisati na aktima i pečatima suda u Kosovskoj Mitrovici i da li će stajati "Republika Kosovo", niti kakvu će zakletvu polagati sudije.
Pročitajte još:
*Kosovo: Postoji rešenje za problem manjka sudija i tužilaca?
* Kosovsko viđenje sporazuma iz Brisela: Naš zakon na celom Kosovu
Po nekim nezvaničnim informacijama, sudije i tužioci Srbi polagaće posebnu zakletvu, a na njihovim presudama neće stajati ni "AP Kosovo", niti "Republika Kosovo". Odgovori na ovo kao i na druga pitanja biće poznati narednih dana.
Briselski model pravosuđa na severu Kosova
Putokaz za pravdu po nacionalnom ključu
Prema šemi koja je dogovorena u Briselu predsednik osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici (koji će "pokrivati" sedam opština, četiri na severu, južnu Mitrovicu, Vučitrn i Srbicu) biće trajno Srbin, a glavni tužilac Albanac.
U zgradi osnovnog suda u severnoj Kosovskoj Mitrovici radiće 14 sudija srpske i 10 albanske nacionalnosti, 54 administrativna radnika srpske i 26 službenika Albanca. U Odeljenju za teška krivična dela radiće osam sudija, po četvorica Srba i Albanaca, a u Odeljenju za opšte poslove biće pet sudija Albanaca i četiri Srbina. U južnom delu grada, u zgradi bivše Jugobanke, radiće 14 sudija Albanaca i 10 Srba, 54 albanskog osoblja i 26 Srba.
U severnoj Mitrovici biće smešten i Apelacioni sud koji će biti krajnja istanca za Srbe severno i južno od Ibra. Predsednik će biti Srbin, dvojica sudija Albanci, a petorica Srbi. U posebnim slučajevima Srbi će moći da se žale Vrhovnom sudu Kosova sa sedištem u Prištini, u kome će takođe biti Srba.
Tužilaštvo će biti najverovatnije smešteno u zgradi Administrativne kancelarije u severnom delu grada (Bošnjačka mahala) i imaće po devet sudija Srba i Albanaca, glavni tužilac biće Albanac, a njegov zamenik i kontrolor Srbin. Sudski ogranci u Zubinom Potoku i Leposaviću imaće po dvojicu sudija Srba i po sedam administrativnih radnika Srba.