Koliko je dobra kafa koju kupujemo u Srbiji?

U Srbiji posluje oko 250 manjih pržionica kafe, a u njima najčešće završava švercovana kafa koja se meša sa jeftinim sastojcima poput ječma ili slada. Ovakva kafa se pakuje u kesice i prodaje po nižim cenama, piše “Blic”.

– Kao surogati kafe najčešće se dodaju najjeftinije sirovine poput ječma i slada, ali se dodaje i pšenica, soja, kukuruz, raž, smokva, rogač, šećerna repa, pa čak i grašak i žir… – kaže bivši vlasnik male pržionice u Požarevcu.

On je objasnio da se kafa često proizvodi u lošim uslovima i da je mešaju ljudi kolji nisu stručni za to. Najčešće ove kafe nemaju deklaraciju.

Direktor “Mlin produkta”, preduzeća za distribuciju kafe, Dejan Bošković, kaže da proizvođači stavljaju veliku količinu surogata, čime joj snižavaju cenu.

– To nije zabranjeno, ali je obavezno da na pakovanju stoji “kafa sa surogatima“. Problem je što proizvođači ogromnim slovima napišu “kafa”, a onda nevidljivim sitnim slovima dodaju to “sa surogatima” i naravno, ne navedu u kojem procentu se nalaze žitarice, a ako ih ima previše, to nije kafa – istakao je on.

Svetska istraživanja su pokazala da u kafi mogu da se našu čak i grančice, mleveno drvo, pa čak i zemlja koja ima bolju sličnu kafi.

Kod nas već nekoliko godina ne postoje uporedna testiranja kvaliteta namirnica, a zvanične kontrole ne obuhvataju pržionice koje rade na sivo. Prosečan stanovnik Srbije godišnje potroši oko 4,5 kilograma kafe, a nelegalan uvoz je štetan za krajnjeg potrošača koji plaća punu cenu za nešto čemu se zna poreklo, zdravstvena i sanitarna ispravnost.

– Kafa je akcizna roba, ali na kesicama postoje markice koje bi bile pravi dokaz da je kafa prošla sve inspekcijske kontrole. Verujemo da bi ovakva praksa pomogla u smanjenju sivog tržišta, a i građani bi bili sigurni u kvalitet kafe koju kupuju – rekao je generalni direktor strateškog područja kafa “Antlantik grupe”.