Zašto Debaljcevo odlučuje o sudbini rata i mira u Ukrajini?
Debaljcevo je pre početka sukoba proruskih snaga i ukrajinske vojske u Donbasu bio grad od nekih 25.000 stanovnika, a nakon što je najveći deo civila poslednjih nedelja koridorom napustio ovo mesto, u njemu je ostalo između 6.000 i 8.000 ukrajinskih vojnika.
Na internetu su se pojavile tvrdnje izvesnog ruskog onlajn magazina "The Strategic Culture Foundation” ("Fondacija strateške kulture") da među opkoljenim trupama nisu samo Ukrajinci, već i strani plaćenici i vojnici NATO. Oni navodno čine četvrtinu vojnog ljudstva u Debaljcevu, odnosno od 1.500 do 2.200 vojnika.
Eduard Basurin, vojni zvaničnik samoproglašene Donjecke narodne republike, navodno je otkrio da su presretnuti razgovori opkoljenih u Debaljcevu na osnovu kojih su proruske snage zaključile da tamo ima državljana "Francuske, Velike Britanije i Poljske, a verovatno i Belgije”.
Grad je strateški važan zbog železničkog čvorišta, a koliko je proruskim aktivistima stalo da ga osvoje govore i informacije da tokom pregovora u Minsku u četvrtak nisu ni na koji način želeli da pristanu na početak primirja sve dok im Debaljcevo ne padne u ruke.
Pročitajte još:
* Oštri sukobi u Ukrajini: Prorusi ne odustaju od Debaljceva
To je verovatno i bio razlog zašto je primirje, umesto da stupi na snagu odmah, odloženo za 48 sati, a postoji i teorija da je i zapadnim pregovaračima odgovaralo dodatno vreme za eventualno izvlačenje stranih plaćenika iz obruča
Ruski mediji opkoljenu oblast Debaljceva nazivaju "džepom" ili "kotlom", a portal "Lajfnjuz", blizak ruskim bezbednosnim službama, pustio je snimak iz drona za koji tvrdi da je načinjen iznad zone dejstava.