Kako da smanjite račune za gorivo?
Hladno vreme, zimske gume i (pre)visoke cene goriva, pomnoženo sa padom životnog standarda, primorale su broje vozače da parkiraju svoje automobile i pronađu alternativno prevozno sredstvo. Velika većina (pre)ostalih vozača suočena je sa nemogućom misijom da jedan pun rezervoar razvuče na mesec dana ili da se preseli u Venecuelu gde litar goriva košta jedan evrocent. Drugo rešenje je da nadmašite alhemičare koji su vekovima pokušavali da kamen pretvore u zlato i da vodu pretočite u gorivo. Malo sarkazma, tu i tamo, nije na odmet, ali mi želikmo da vam ponudimo nekoliko saveta kako da u realnim uslovima svakodnevne vožnje uštedite gorivo.
Stručnjaci smatraju da smiren vozač sa dozom samokontrole i podešenim automobilom može da sačuva 20-30 odsto goriva na istoj kilometraži. Sigurno vam zvuči previše optimistički, ali mislimo da vredi pokušati. Jer, na standardni rezervoar zapremine 50 litara to znači da ćete uštedeti između 10 i 15 litara što je dovoljno za dodatnih 150 kilometara vožnje. Akcenat ćemo staviti na uštedu u vožnji, međutim, red je da nekoliko redova poklonimo i “pripremi” samog automobila.
Ponovo ćemo se koristiti preciznom statistikom nemačkih kolega koji su izračunali da svaki drugi među nama vozi sa preniskim pritiskom ili neujednačenim pritiskom u gumama.
Dalje, oslobodite se viška tereta, pogotovo iz prtljažnika. Svaki ekstra kilogram povećava potrošnju, a svi dobro znamo da u gepeku nosimo više nego što nam je potrebno u gradskoj vožnji. Takođe, ako niste sklonili krovni nosač i ne planirate putovanje, odmah uzmite ključeve i siđite na parking. Važan faktor u smanjenju prosečne potrošnje je i podešenost motora, odnosno održavanje automobila.
Svesni ekonomske situacije u kojoj se nalazimo, jasno nam je da vlasnici nemaju dovoljno novca za redovno servisiranje automobila koji su često prešli i više od 200.000 kilometara. Nažalost. U vožnji, najviše se dobija, odnosno štedi, pravovremenim promenama stepena prenosa, popularnim šaltovanjem, i ravnomernim kočenjem. Kod nas su automobili sa start-stop sistemom i savremenim automatskim menjačima retkost, tako da je kao primer uzet model sa klasičnim menjačem.
Odlučeno je da se u testiranju skoristi “tojota korola” sa 1,6-litarskim benzinskim motorom (132 KS), a namerno je izabran i benzinski agregat koji je podložniji “promenana rasploženja” u hladnim zimskim danima.
Veliku pomoć vozačima novijih modela pružaju takozvani indikatori promene stepena prenosa koji, najčešće strelicama (gore/dole) na instrument tabli, “savetuju” kada je vreme da se šalta u niži, odnosno viši prenos. Radi se o fabrički proračunatim vrednostima u koje ne bi trebalo da sumnjamo, već samo da ih poštujemo. Motori su na niskim obrtajima ekonomični i štede gorivo, tako da će vas indikator upozoriti da prebacite u viši stepen na oko 1.800 obrtaja u minutu kod benzinaca, tj na oko 1.500 obrtaja kod dizel motora. Naravno, vrednosti variraju od proizvođača do proizvođača, odnosno od motora do motora. Stariji motori su “tražili” više obrtaje, dok danas postoje brendovi čiji dizelaši ekonomično rade već na hiljadu obrtaja. Do pre 5-6 godina šaltali smo oslonjeni na čulo sluha ili iskustvo kako su nam objašnjavali stariji. Zbog toga su neki od vozača stekli pogrešne navike kojih se danas teško odriču.
Racionalnijim stilom vožnje može se dobro uštedeti
Preporuka je da se u gradskoj vožnji (50 kilometara na sat) ubrzava naglo i kratko sve do četvrtog (benzinci) ili petog (dizelaši) stepena prenosa. Vreme je bilo da se proveri da li stari, rasipnički stil vožnje definitivno ne odgovara savremenim automobilima, odnosno da li samokontrola i “slušanje” indikatora za promenu stepena prenosa mogu da donesu uštedu u potrošnji. Tojota je obećala prosečnih 8,0 litara na 100 kilometara gradske vožnje, što je dostižna vrednost za 1,6-litarski benzinac sa direktnim ubrizgavanjem i bez turbo-punjača. Prvo se vozio po sluhu, a to je podrazumevalo “dugačku” prvu i drugu brzinu, tako da je dozvoljenih 50 km/h dostignuto u trećem stepenu prenosa na oko 3.200 obrtaja u minutu. Takođe, nije poslušan indikator ni pri šaltovanju u niži stepen prenosa, već se ostajalo u višim obrtajima, uz “pošteno” korišćenje kočnice. Posle 20 pređenih kilometara od Bežanijske kose, preko Brankovog mosta i Terazijskog tunela do izlaska na “Pančevac” putni kompjuter je pokazivao prosečnih 10,2 litara. To je 22 odsto više od fabričke potrošnje. Red je došao da se zaboravi na poreklo i da se transformiše u vozača koji će u skorije vreme poštovati zakone i standarde Evropske unije.
“Brze” prva, druga i treća brzina i sa četvrtom već dostižemo 50 km/h pri 1.800-2.000 obrtaja u minutu. Izabralina je ista ruti u identičnim uslovima, koliko je u Beogradu to moguće, i putni kompjuter se zaustavio na 8,3 litara, odnosno nekih tri odsto više od Tojotine prognoze. Uložen je trud da se brzina vožnje održava konstantnom koliko je to bilo moguće, kao i da se što više koči motorom, a ne nožnom kočnicom. Uštedi goriva pomaže i “čitanje” saobraćaja: popuštanje pedale gasa (a ne kočenje) kada se približavate crvenom svetlu na semaforu, održavanje bezbednog rastojanja u odnosu na vozilo ispred (kontinualna brzina), izbegavanjenaglog davanja gasa i kočenja (osim u slučaju kada je to bilo neizbežno), održavanje jednake brzine vožnje uzbrdo i nizbrdo...
Savet za štedljivu vožnju su praćeni i narednih nekoliko dana i bez većih problema je pošlo za rukom i nogom da se u gradskim uslovima “korolom” zabeleži prosečna potrošnja između 7,8 i 8,5 litara. Svako oštrije poigravanje sa gasom ili kočnicom u kratkom roku je potrošnju povećavalo za gotovo 20 odsto. Rezultat posle 200 pređenih kilometara (koliko prosečan vozač pređe za nedelju dana) je ušteda od oko četiri litra, odnosno 600 dinara. Znači, na mesečnom nivou možete da uštedite do 2.500 dinara, a na godišnjem sasvim dovoljno novca za plaćanje registracije automobila i redovan servis. Složićete se da razlika nije zanemariva?