Dobrota greje dušu i uliva nadu

Led, sneg i njihova kuća na obodu šume u selu koje je više pusto nego naseljeno, a oskudicu nikako da iskorene od kada su ostale bez oca i muža. Problema mali milion, ali Zorica o njima ne želi ni da misli, a kamoli da ih izgovara. Njena najveća muka je kako da ćerki omogući tokom ovih ledenih dana da bezbedno stigne do škole.

Naime, ne samo da Jelena svaki dan treba da stigne do škole po snegu, mraku i šumi, nego tim istim putem i po još mrklijem mraku mora i da se vrati kući. Zoričina i Jelenina kuća su na rubu šume, a najbliža kuća od njih je udaljena tri kilometra. U njihovom kraju nisu retkost ni vukovi, pa čak ni medvedi.

- Zato ako Jelena ide u prepodnevnu smenu, moram da je pratim - kaže majka Zorica, a ako njena jedinica i uzdanica ide u popodnevnu smenu, nema druge, Zorica, i po mrklom mraku ide pred kćerku.

- Ranije je bilo medveda, sada ih nema ili ih bar niko nije video, pa je malo manje straha kada Jelenu pratim u školu i iz škole. Samo još fali da se ovoliki sneg i medvedi ujedine i eto ti duplog zla - kaže Zorica.

O tome da Zorica po zimi i snegu ne može da zaradi ni jednu marku, jer je to nemoguće i svako ko je ikada prošao ovim krajem tokom zime, u to je mogao i sam da se uveri. Ipak njih dve nekako moraju da žive i za Jelenu mora da ima 20 konvertibilnih maraka, što je oko deset evra za autobusku mesečnu kartu, a preostalih 50 KM, odnosno oko 25 evra, plaća opština. Zato će ovim dvema siroticama, koje su izgubile hranioca porodice, biti od velike koristi donacija od 150 australijskih dolara, koju im je poslao naš čitalac Milan iz Melburna.

- Hvala ovom dobrom čoveku što je odabrao baš nas da nama pomogne. Sirotinje je mnogo i bolesnih i od života mučenih, ali eto, valjda se sažalio na tegobnu sudbinu... Ovaj novac je za nas pravo malo bogatstvo i to neočekivano. Zato je naša radost trostruko veća, a zahvalnost darodavcu je nemerljiva i rečima neopisiva! Ovaj dar plemenitog čoveka će nam pomoći da lakše prebrodimo zimu, koja je uvek najteža u ovom kraju. Kada dođe proleće, već je lakše, nešto može i da se zaradi. Počinju prolećni radovi pa se nekako lakše preživi. Idem i radim pod nadnicu, ako nema novca, ima hrane - kaže uz neveseli smešak žena koju život nikada nije mazio, ali Zorica se ne predaje.

Istrajna je u nameri da iškoluje svoju kćerku i omogući joj, makar, za nijansu lagodniji i bezbedniji život.

- Ovaj novčani dar će bar malo i nakratko da ublaži našu oskudicu, jer ću novac da usmerim tamo gde bude bilo najpotrebniji. Hvala ljudima što i pored svojih ličnih muka misle i na nas sirotinju i olakšaju nam svojim dobročiniteljstvom život, makar na trenutak, jer nam tako udahnu snagu da se valja boriti i istrajati na pravednom putu, pa ma koliko bilo prepreka - kaže požrtvovana majka Zorica.